bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Genesis 43
Genesis 43
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 42
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 44 →
1
А у земљи је и даље владала тешка глад.
2
Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.«
3
Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘
4
Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране.
5
Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘«
6
Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?«
7
»Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?«
8
Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо.
9
Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом.
10
Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.«
11
Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема.
12
И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка.
13
Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку.
14
Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«
15
Тако браћа узеше дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина, па одмах одоше у Египат и стадоше пред Јосифа.
16
Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.«
17
Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу.
18
Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу. Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.«
19
Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу.
20
»Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране,
21
а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом.
22
А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.«
23
»Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.« Онда им изведе Симеона.
24
Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме.
25
Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати.
26
Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље.
27
Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?«
28
»Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише.
29
Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?« Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.«
30
Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака.
31
Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.«
32
Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно.
33
Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду.
34
Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.
← Chapter 42
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 44 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50