bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Isaiah 17
Isaiah 17
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 18 →
1
Пророштво о Дамаску: »Ево, Дамаск више неће бити град, него ће постати гомила рушевина.
2
Ароерови градови биће напуштени, остављени стадима за пландиште, где их нико неће плашити.
3
Утврђени градови нестаће из Ефрема и царство из Дамаска. С остатком Арама биће као и са славом народа Израеловог«, говори ГОСПОД над војскама.
4
»Тога дана умањиће се слава Јаковљева и стањити сало његовог тела.
5
Биће као када жетелац хвата жито, а руком жање класје; биће као када човек пабирчи класје у долини Рефаим.
6
Али, остаће нешто пабирака, као када се омлати дрво маслине, па јој на самом врху остану две-три маслинке и четири-пет њих на плодним гранама«, говори ГОСПОД, Бог Израелов.
7
Тога дана човек ће упрети поглед у свога Творца и окренути очи ка Свецу Израеловом,
8
а неће упирати поглед у жртвенике, дело својих руку, ни окретати очи ка Ашериним моткама и кадионим жртвеницима, које је направио својим прстима.
9
Тога дана ће његови утврђени градови, које је напустио због Израелаца, постати као места препуштена шипражју и грмљу – пустош.
10
Заборавио си Бога, свога Спаситеља, не сећаш се Стене, своје Тврђаве. Зато, премда садиш дивне биљке и пресађујеш стране младице,
11
макар ти порасле у дан кад их посадиш и пропупеле истог јутра кад их пресадиш, жетва ће ти бити никаква у дан болести и бола непреболног.
12
Авај, хук многобројних народа! Хуче као када хуче таласи. Авај, тутњава народâ! Тутње као тутњава силних вода.
13
Макар народи тутњали као надируће воде, кад их он прекори, далеко беже, ветром ношени као плева на брдима, као прашина пред олују.
14
Увече, ето ужаса, пре сванућа, више га нема! Таква је судбина оних који нас робе и усуд оних који нас пљачкају.
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 18 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66