bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Isaiah 5
Isaiah 5
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 6 →
1
Певаћу сада драгоме своме, песму драгога свога о винограду његовом: Мој драги је имао виноград на падини родног брега.
2
Окопао га је и искрчио камење, па најбољу лозу посадио. Саградио је кулу-стражару усред њега и ископао муљачу. Надао се да ће родити грожђе, а он роди вињагу.
3
»Сада, житељи Јерусалима и ви, Јудеји, пресудите између мене и мога винограда.
4
Шта се још могло учинити за мој виноград а да ја нисам учинио? Кад сам се надао да ће родити грожђе, зашто је родио вињагу?
5
Рећи ћу вам сада шта ћу урадити са својим виноградом: Уклонићу му живицу, и биће опустошен. Развалићу зид око њега, и биће изгажен.
6
У пустолину ћу га претворити, необрезаног и неокопаног; у њему ће расти драч и трње. И заповедићу облацима да га кишом не заливају.«
7
Јер, виноград ГОСПОДА над војскама јесте народ Израелов, а Јудеји врт милине његове. Надао се правди, а кад тамо – крвопролиће; праведности се надао, а кад тамо – вапај.
8
Тешко вама који кућу додајете кући и спајате њиву с њивом, док све не заузмете и не останете сами да живите у земљи.
9
ГОСПОД над војскама на моје уши рече: »Да, многе куће ће опустети; велике и лепе куће остаће без станара.
10
Десет јутара винограда даће само бат вина, хомер семена само ефу жита.«
11
Тешко онима који устају рано да би трчали за пићем и који до касно у ноћ седе док их вино не распали.
12
На гозбама им харфе и лире, даире, фруле и вино, а за дела ГОСПОДЊА не маре, његово дело не поштују.
13
Зато ће мој народ отићи у изгнанство, јер нема памети. Његови угледници умираће од глади, а прост народ изгарати од жеђи.
14
Зато је Шеол увећао своју прождрљивост и неизмерно разјапио своје чељусти. У њега ће сићи његови племићи и прост народ, са његовим букачима и весељацима.
15
Зато ће човек бити унижен, сви људи понижени и оборен поглед бахатих.
16
А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду и Свети Бог праведношћу показати своју светост.
17
Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама.
18
Тешко онима који грех вуку конопцима преваре и кривицу као колском ужади,
19
који говоре: »Нека похита, нека пожури са својим делом, да га видимо. Нека се приближи, нека дође наум Свеца Израеловог, да бисмо знали.«
20
Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим, који таму приказују као светлост, а светлост као таму, који горко приказују као слатко, а слатко као горко.
21
Тешко онима који су мудри у својим очима и сами пред собом паметни.
22
Тешко онима који су јунаци у испијању вина и храбри у мешању пића,
23
који за мито ослобађају кривца, а недужноме ускраћују правду.
24
Зато, као што пламени језици прождиру стрњику и осушена трава нестаје у пламену, тако ће им иструнути корен и цвет им се разлетети као прах, јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама и презрели Реч Свеца Израеловог.
25
Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ, па на њега дигао руку и покосио га. Планине се потресоше, лешеви по улицама леже као смеће. Али његов гнев се не стиша, рука му је још подигнута.
26
Он подиже барјак далеким народима, звиждуком их позва с краја земље, и ево их, стижу хитро, брзо!
27
Нико од њих се не умара и не посрће, нико не дрема нити спава. Ниједан појас није отпасан, ниједан ремен на сандали покидан.
28
Стреле им оштре, сви лукови натегнути, копита њихових коња као кремен, точкови кола као вихор.
29
Рика им је као лавља, као млади лавови ричу. Реже и свој плен грабе и односе, а никога да избави.
30
Тога дана ће хучати над Израелом као када хуче морски таласи. Погледаш ли земљу – све тама, невоља, облаци прогутали светлост.
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 6 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66