bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Isaiah 40
Isaiah 40
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 39
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 41 →
1
»Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог.
2
»Говорите нежно Јерусалиму и објавите да је његово тешко служење окончано, да му је грех окајан, да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.«
3
Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ, у пустоши поравнајте друм за Бога нашега!
4
Свака долина ће се уздићи, свака планина и брдо слегнути, тле џомбасто постаће равно и врлети равница.
5
Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА и сви људи ће је заједно видети. Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.«
6
Глас каже: »Вичи.« А ја рекох: »Шта да вичем?« »Сваки човек је као трава и сва његова приврженост као пољски цвет;
7
трава се осуши и цвет отпадне кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ. Да, народ је трава.
8
Трава се осуши и цвет отпадне, али реч Бога нашега остаје довека.«
9
Попни се на високу гору, ти који доносиш радосну вест Сиону, снажно подигни глас, ти који доносиш радосну вест Јерусалиму – подигни га, не бој се. Кажи Јудиним градовима: »Ево Бога вашега!«
10
Ево, Господ ГОСПОД долази са силом и својом руком влада. Ево, с њим је његова награда, а пред њим његова накнада.
11
Као пастир напаса своје стадо; својом руком скупља јагњад и у недрима их носи, а дојилице води.
12
Ко је дланом измерио море или педљем премерио небеса? Ко је земаљску прашину скупио у корпу, на кантару извагао планине, а на теразијама брегове?
13
Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ или га учио као саветник?
14
Коме се обратио да га просветли? Ко га је упутио на пут правде, дао му знање и показао му пут до мудрости?
15
Ево, народи су као кап у ведру, вреде као трун прашине на ваги. Ево, он подиже острва као да су прах.
16
Либан не би био доста за ватру на жртвенику, ни његове животиње за паљенице.
17
Пред њим су сви народи као ништа, за њега су ништавни и мање него ништа.
18
С ким ћете упоредити Бога? С каквим ликом ћете га упоредити?
19
С идолом? Њега излива занатлија, а златар га облаже златом и израђује му ланчиће од сребра.
20
Ко је сувише сиромашан за такву жртву, бира дрво које не труне, па тражи вештог занатлију да направи идола који се неће претурити.
21
Зар не знате? Зар нисте чули? Зар вам од почетка није речено? Зар, од кад је свет утемељен, нисте разумели?
22
Он седи на престолу над земљом, чији су житељи као скакавци. Небеса разастире као завесу и разапиње их као шатор за становање.
23
Кнежеве предаје ништавилу и владаре овога света у ништа претвара.
24
Тек што буду засађени, тек што буду засејани, тек што им се стабљика укорени у земљи, он дуне на њих и они се осуше, вихор их разнесе као стрњику.
25
»С ким ћете ме упоредити?« каже Светац. »Или ко ми је раван?«
26
Подигните поглед ка небесима и погледајте: Ко је све то створио? Онај који изводи војску звезда, једну по једну, и сваку по имену зове. Због његове велике силе и силне снаге ниједна не недостаје.
27
Зашто говориш, Јакове, и жалиш се, Израеле: »Мој пут је скривен од ГОСПОДА, мој Бог не мари за моју правду«?
28
Зар не знате? Зар нисте чули? ГОСПОД је Бог вечни, Створитељ крајева земље. Он се не умара и не малакше; нико не може у његов ум да проникне.
29
Он малаксаломе даје снагу, а слабоме увећава моћ.
30
Младићи се умарају и малакшу и момци посрћу и падају,
31
али они који се уздају у ГОСПОДА обновиће снагу као што орлови обнављају перје. Трчаће и неће малаксати, ходаће и неће посустати.
← Chapter 39
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 41 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66