Judges 16

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 15 Jump to: Chapter 17 →

1Једном приликом Самсон оде у Газу. Тамо виде једну блудницу, па је с њом спавао.

2А житељима Газе јавише: »Самсон је дошао овамо!« Они тада опколише оно место, па су целе ноћи вребали на њега код градске капије. Током ноћи нису ништа предузимали, говорећи: »Убићемо га у зору.«

3Али Самсон је тамо лежао само до поноћи. У поноћ устаде и ухвати крила градске капије заједно са оба довратка и извали их заједно са преворницом. Онда их диже на плећа и однесе на врх планине која гледа на Хеврон.

4Нешто касније, Самсон се у кланцу Сорек заљуби у жену по имену Делила.

5К њој дођоше филистејски владари, па јој рекоше: »Наведи га да ти открије где лежи његова силна снага и како да га савладамо да бисмо га везали и учинили немоћним. За то ће ти сваки од нас дати по хиљаду сто сребрњака.«

6Тако Делила упита Самсона: »Молим те, реци ми где лежи твоја силна снага и како те неко може везати и учинити немоћним?«

7»Кад би ме везали са седам сирових, неосушених тетива«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«

8Тада јој филистејски владари донеше седам сирових, неосушених тетива, којима га она веза.

9Док су у другој соби људи чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Али он покида тетиве као што се покида кончић када се примакне пламену. Тако тајна његове снаге остаде неоткривена.

10Делила рече Самсону: »Направио си будалу од мене и слагао ме. Хајде, сада ми реци чиме би те требало везати.«

11»Кад би ме чврсто везали новим, неупотребљеним конопцима«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«

12Тада Делила узе нове конопце и веза га њима. Док су у другој соби чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Али он покида конопце с руку као да су кончићи.

13Делила рече Самсону: »Стално правиш будалу од мене и лажеш ме. Реци ми чиме би те требало везати.« »Кад би од седам перчина моје косе направила ткање на разбоју«, рече јој он, »па га причврстила клином, занемоћао бих и постао као и свако други.« Док је Самсон спавао, Делила од његових седам перчина направи ткање

14и причврсти га клином, па му довикну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Он се трже из сна и ишчупа и клин и разбој заједно с ткањем.

15Тада му она рече: »Како можеш да ми кажеш: ‚Волим те‘, а нећеш да ми се повериш? Већ си трипут направио будалу од мене и ниси ми рекао где лежи твоја силна снага.«

16Тако му је додијавала и кињила га из дана у дан док му није дозлогрдило,

17па јој све отворено рече: »Бритва ми није никад дотакла главу, јер сам назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Да ми обрију главу, оставила би ме снага, па бих занемоћао и постао као и свако други.«

18Видевши да јој је све отворено рекао, Делила поручи филистејским владарима: »Дођите још једном, јер ми је све отворено рекао.« Тада филистејски владари дођоше к њој и са собом донеше новац.

19Када је успавала Самсона на свом крилу, Делила позва једног човека да му с главе обрије седам перчина. Тако Самсон поче да слаби и снага га сасвим остави.

20Она викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Он се трже из сна и помисли: »Извући ћу се као и раније и ослободити се.« Али није знао да га је ГОСПОД оставио.

21Тада га Филистејци ухватише, ископаше му очи и одведоше га у Газу. Везаше га двоструким бронзаним ланцима и дадоше му да меље жито у тамници.

22Али коса поче опет да му расте чим су је обријали.

23Филистејски владари се окупише да принесу велику жртву свом богу Дагону и да се веселе. Говорили су: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.«

24Када га је народ видео, поче да хвали свога бога, говорећи: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља, који нам је опустошио земљу и толике наше убио.«

25Док су се тако веселили, повикаше: »Позовите Самсона да нам игра!« Тада позваше Самсона из тамнице и он је играо пред њима. Када су га поставили између стубова,

26Самсон рече слузи који га је водио за руку: »Поведи ме тамо где могу да опипам стубове на којима стоји храм, да се наслоним на њих.«

27А храм је био пун мушкараца и жена. Били су ту сви филистејски владари, а на крову је било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали Самсона како игра.

28Самсон завапи ГОСПОДУ: »Господе ГОСПОДЕ, сети ме се. Молим те, Боже, само ми још једном дај снаге и дај ми да се једним ударцем осветим Филистејцима за своја два ока.«

29Онда Самсон дохвати два средишња стуба на којима је стајао храм, одупре се о њих – десном руком о један, а левом о други –

30и повика: »Нека погинем с Филистејцима!« Потом упре из све снаге, и храм се сруши на владаре и на сав онај народ у њему. Тако их Самсон уби много више умирући него што их је убио за живота.

31Тада по њега дођоше његова браћа и цела његова породица, па га однеше и сахранише између Цоре и Ештаола, у гробници његовог оца Маноаха. Самсон је био судија у Израелу двадесет година.

← Chapter 15 Jump to: Chapter 17 →