Judges 17

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 16 Jump to: Chapter 18 →

1У Ефремовом горју живео је човек по имену Михеј.

2Он рече својој мајци: »Оних хиљаду сто сребрњака који су ти украдени и због којих си изговорила проклетство, које сам својим ушима чуо – то сребро је код мене. Ја сам га узео.« Тада његова мајка рече: »ГОСПОД те благословио, сине мој!«

3Када је мајци вратио хиљаду сто сребрњака, она рече: »Ово сребро посвећујем ГОСПОДУ за свога сина. Хоћу да се од њега направи резбарен лик пресвучен сребром. Зато ти га сада враћам.«

4Али Михеј опет врати сребро мајци, а она узе две стотине сребрњака и даде их сребрнару. Овај од њих начини резбарен лик пресвучен сребром, који поставише у Михејевој кући.

5Михеј је имао светилиште, па направи наплећак и неколико кућних богова и постави једног од својих синова за свога свештеника.

6У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.

7Један младић, Левит из Витлејема у Јуди, који је живео као дошљак у Јудином братству,

8оде из Витлејема у потрази за местом где би могао да се настани. Док је тако путовао, наиђе у Ефремовом горју на Михејеву кућу.

9Михеј га упита: »Одакле си?« »Ја сам Левит из Витлејема у Јуди«, рече овај, »и тражим где бих се настанио.«

10»Остани да живиш код мене«, рече му Михеј, »и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрњака годишње и одећу и храну.« И Левит уђе

11и пристаде да живи код Михеја. Младић је Михеју био као један од његових синова.

12Михеј постави Левита за свештеника, и тако младић постаде његов свештеник, па је живео у његовој кући.

13Тада Михеј рече: »Сада знам да ће ГОСПОД бити добар према мени, јер имам Левита за свештеника.«

← Chapter 16 Jump to: Chapter 18 →