Judges 21

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 20 Jump to:

1Израелци су се били овако заклели у Мицпи: »Ниједан од нас неће своју кћер удати за Венијаминовца.«

2Народ оде у Бетел, па су тамо седели пред Богом до вечери, гласно кукајући и горко плачући.

3»ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, говорили су, »зашто се ово догодило Израелу, па је данас Израел остао без једног племена?«

4Сутрадан народ устаде рано ујутро, па сагради жртвеник и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво.

5Потом Израелци упиташе: »Које се од свих Израелових племена није појавило на скупу пред ГОСПОДОМ?« – јер су се били свечано заклели да ће погубити свакога ко се не појави пред ГОСПОДОМ у Мицпи.

6Израелци су туговали због своје сабраће Венијаминоваца. »Данас је једно племе одсечено од Израела«, говорили су.

7»Како да нађемо жене за оне који су преостали, пошто смо се заклели ГОСПОДОМ да ниједну од својих кћери не удамо за њих?«

8Онда упиташе: »Које се од Израелових племена није појавило пред ГОСПОДОМ у Мицпи?« И показа се да у табор, на скуп, није дошао нико из Јавеш-Гилада.

9Јер, када су бројали народ, из Јавеш-Гилада није било никог.

10Стога заједница посла онамо дванаест хиљада ратника и заповеди им: »Идите и погубите мачем становнике Јавеш-Гилада заједно са женама и нејачи.

11Овако урадите: убијте сваког мушкарца и сваку жену која је већ спавала с мушкарцем.«

12Међу становницима Јавеш-Гилада нађоше четири стотине младих жена које још нису спавале с мушкарцем и доведоше их у табор у Шилу у Ханаану.

13Тада цела заједница посла гласнике Венијаминовцима код литице Римон и понуди им мир.

14Тако се тада Венијаминовци вратише, и они им дадоше оне жене које су оставили у животу у Јавеш-Гиладу. Али женâ није било довољно за све њих.

15Народу је било жао Венијамина, јер је ГОСПОД створио јаз међу Израеловим племенима.

16Старешине заједице рекоше: »Како да нађемо жене за преостале Венијаминовце када су им све жене истребљене?«

17Неки рекоше: »Преживели Венијаминовци треба да имају наследнике, да се не затре једно Израелово племе.

18Своје кћери им не можемо дати за жене, јер смо се ми Израелци овако заклели: ‚Проклет био ко год дâ жену Венијаминовцу.‘«

19Други рекоше: »Сваке године се у Шилу одржава ГОСПОДЊА светковина. Град лежи северно од Бетела, источно од друма који из Бетела води у Сихем и јужно од Левоне.«

20Стога заповедише Венијаминовцима: »Идите и сакријте се у виноградима,

21па оданде мотрите. Када девојке из Шила изађу на игранку, ви искочите из виноградâ и нека сваки од вас уграби себи жену међу девојкама из Шила, па се вратите у Венијаминову земљу.

22Када нам се њихови очеви или браћа пожале, ми ћемо им рећи: ‚Молимо вас да овако остане, јер нисмо за свакога од њих заробили жену у боју. Ви нећете бити криви, јер им их нисте сами дали.‘«

23И Венијаминовци тако учинише. Сваки себи уграби по једну девојку од оних које су биле на игранци и одведе је да му буде жена. Затим се вратише на своје наследство, обновише градове и настанише се у њима.

24Тада се Израелци разиђоше, по племенима и братствима, сваки на своје наследство.

25У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.

← Chapter 20 Jump to: