Luke 19 — Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

1Онда Исус уђе у Јерихон. Док је пролазио кроз град,

2главни цариник по имену Закеј, богат човек,

3покушавао је да види ко је то Исус, али није могао од народа, јер је био ниског раста.

4Он зато отрча напред и попе се на једну дивљу смокву, да види Исуса, јер је требало да он онуда прође.

5Када је стигао до тог места, Исус подиже поглед и рече му: »Закеје, сместа сиђи, јер данас треба да одседнем у твојој кући.«

6И овај сместа сиђе и с радошћу прими Исуса.

7Сви су то видели, па почеше да гунђају, говорећи: »Код грешника је ушао да се одмори!«

8Закеј стаде и рече Господу: »Ево, Господе, пола своје имовине разделићу сиромасима. А ако сам од некога нешто изнудио, вратићу четвороструко.«

9Тада му Исус рече: »Данас је у ову кућу дошло спасење, пошто је и овај човек Авраамов син.

10Јер, Син човечији је дошао да потражи и спасе изгубљено.«

11Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.

12Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати.

13Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина, па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘

14»А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘

15»Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.

16»Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘

17»А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘

18»Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘

19»А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘

20»Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу.

21Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘

22»‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао.

23Зашто онда ниси уложио мој новац код мењача? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘

24»А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘

25»‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘

26»‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има.

27А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«

28Пошто је ово изговорио, настави пут идући ка Јерусалиму.

29Када се приближио Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла двојицу својих ученика, рекавши им:

30»Идите у ово село пред вама. Када уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још ниједан човек није јахао. Одвежите га и доведите овамо.

31А ако вас неко упита: ‚Зашто га одвезујете‘, реците му: ‚Потребно је Господу.‘«

32И они који су били послани, одоше и нађоше све како им је рекао.

33А док су одвезивали магаре, упиташе их његови власници: »Зашто одвезујете магаре?«

34»Потребно је Господу«, одговорише им они,

35и одведоше га Исусу. Онда преко магарета пребацише своје огртаче, па на њега посадише Исуса.

36И док је он путовао даље, народ је простирао своје огртаче по путу.

37Када се приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче радосно и из свега гласа да хвали Бога за сва чуда која су видели,

38говорећи: »‚Благословен цар који долази у име Господа!‘ Мир на небу и слава на висини!«

39»Учитељу«, рекоше му неки фарисеји из народа, »изгрди своје ученике!«

40»Кажем вам«, одговори он, »ако они буду ћутали, камење ће викати.«

41Када се приближио граду и угледао га, заплака над њим,

42говорећи: »Када би и ти овога дана знао шта ти доноси мир! Али то је сада сакривено од твојих очију.

43Снаћи ће те дани када ће те твоји непријатељи окружити опкопом и опколити те и притеснити са свих страна.

44И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби и неће у теби оставити ни камен на камену, јер ниси препознао време када те је походио Бог.«

45Онда Исус уђе у Храм и поче да избацује продавце из њега,

46говорећи им: »Записано је: ‚Мој дом ће бити дом молитве‘, а ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘! «

47Потом је сваког дана учио народ у Храму. А првосвештеници, учитељи закона и поглавари народа желели су да га убију,

48али нису могли да нађу начин како да то учине, јер га је народ веома пажљиво слушао.