Luke 6

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 5 Jump to: Chapter 7 →

1Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.

2Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«

3»Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели?

4Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?«

5И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«

6Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком.

7Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.

8Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.« И овај се диже и стаде.

9Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

10Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.« Овај тако учини и рука му оздрави.

11А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.

12Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу.

13А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима:

14Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја;

15Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот;

16Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.

17Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја.

18Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови.

19Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.

20Тада Исус погледа своје ученике и рече: »Благо вама који сте сиромашни, јер ваше је Божије царство.

21Благо вама који сада гладујете, јер ћете се наситити. Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати.

22»Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега.

23Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима.

24Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху.

25Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати.

26Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«

27»А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,

28благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају.

29Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу.

30Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад.

31Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

32»Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих.

33И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници.

34И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.

35»Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима.

36Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«

37»Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено.

38Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«

39А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму?

40Ниједан ученик није већи од свога учитеља – и потпуно научен, биће само као учитељ.

41»Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку?

42Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«

43»Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод.

44Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине.

45Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«

46»Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим?

47Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их:

48сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.

49»А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«

← Chapter 5 Jump to: Chapter 7 →

Recommended Reading

Commentary Luke Commentaries → Devotional Luke Devotional Guide → Get This Bible ERV Study Bible →