bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Luke 24
Luke 24
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 23
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
1
Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле.
2
Нађоше камен одваљан са гроба,
3
па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса.
4
И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих.
5
Оне се уплашише, па оборише лице према земљи. А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима?
6
Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји:
7
да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«
8
Тада се оне сетише Исусових речи,
9
па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима.
10
Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима.
11
А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше.
12
Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.
13
А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија од Јерусалима,
14
и разговарали један с другим о свему што се догодило.
15
И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима,
16
али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.
17
»О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он. А они стадоше и снуждише се.
18
»Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.
19
А Исус упита: »Шта то?« »Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом.
20
И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели.
21
Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило.
22
Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба
23
и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив.
24
Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«
25
А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли.
26
Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«
27
И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.
28
Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут,
29
али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.« И он уђе да остане с њима.
30
А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им.
31
Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.
32
А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«
33
И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима
34
како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«
35
Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.
36
Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«
37
А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.
38
Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу?
39
Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«
40
И када је то рекао, показа им руке и ноге.
41
А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«
42
Они му дадоше комад печене рибе
43
и он га узе и поједе пред њима.
44
Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«
45
Потом им отвори ум да разумеју Писма,
46
па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих,
47
и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима.
48
Ви сте томе сведоци,
49
а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«
50
Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их.
51
И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо.
52
А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим.
53
И стално су били у Храму и благосиљали Бога.
← Chapter 23
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24