Mark 14 — Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

1Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију.

2»Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«

3А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.

4А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти?

5Та помаст је могла да се прода за више од триста динара, па да се то раздели сиромасима.« И строго је изгрдише.

6»Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо.

7Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати.

8Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану.

9Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

10Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса.

11А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.

12Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

13Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим,

14па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘

15И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«

16И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.

17Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.

18»Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«

19Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«

20»Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу.

21Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

22Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.«

23Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.

24»Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе.

25Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«

26Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.

27»Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је: ‚Ударићу пастира, и овце ће се раштркати.‘

28Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«

29А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«

30»Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«

31Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.« А тако рекоше и сви остали.

32Тада одоше на место које се зове Гетсиманија. »Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима,

33па са собом поведе Петра, Јакова и Јована. Обузеше га велик страх и тескоба,

34па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«

35Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.

36»Аба, Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

37Потом се врати и нађе их како спавају. »Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш?

38Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

39Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи.

40Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.

41Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке.

42Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«

43И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине.

44А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«

45И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.

46Тада људи пограбише Исуса и ухватише га.

47А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

48Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама.

49Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«

50Тада га сви оставише и побегоше.

51А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише,

52али он збаци чаршав и побеже гô.

53Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона.

54А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.

55Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше.

56Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.

57Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи:

58»Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«

59Али ни у том сведочењу се не сложише.

60Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«

61Али Исус је ћутао и ништа није одговарао. Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«

62»Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«

63На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци!

64Чули сте хулу! Шта мислите?« И они сви пресудише да је заслужио смрт.

65Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!« Потом га пограбише слуге и ишамараше га.

66Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња.

67Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!«

68Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи.

69Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!«

70А Петар то опет порече. Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!«

71А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!«

72Истог часа петао се огласи други пут и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.