Mark 5

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →

1Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај.

2Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом.

3Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати.

4Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти.

5Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.

6Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се,

7па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«

8Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«

9Затим га упита: »Како се зовеш?« А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«

10И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.

11А на падини брда пасло је велико крдо свиња,

12па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«

13И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору.

14А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило.

15Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се.

16Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама,

17па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.

18Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим,

19али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«

20И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.

21Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ. И док је он још био поред мора,

22дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге,

23усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«

24И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.

25А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења.

26Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе.

27Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач,

28јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.«

29И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.

30Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«

31»Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«

32А он погледа унаоколо да види ко је то учинио.

33Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.

34»Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«

35Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«

36Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«

37И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.

38Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу,

39па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«

40А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.

41Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«

42И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда.

43Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →