Mark 6 — Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

1Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици.

2Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се. »Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама?

3Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?« И саблазнише се о њега.

4Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«

5И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их.

6И чудио се њиховој невери. Потом је ишао по околним селима и учио народ.

7Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима

8и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу –

9него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.

10»У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете.

11А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

12И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају.

13Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.

14А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато. Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«

15Други рекоше: »То је Илија.« А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци. «

16Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«

17Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио.

18Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«,

19па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла,

20јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.

21А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре.

22Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима. »Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци

23и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«

24Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?« А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«

25Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«

26Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев,

27него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници

28и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.

29Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.

30Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.

31»Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.

32Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место.

33Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.

34Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.

35Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно.

36Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«

37А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.« »Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара «, упиташе они, »па да им дамо да једу?«

38»Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.« Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«

39Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави.

40И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.

41Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе.

42И сви су јели и најели се.

43Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи.

44А јело је пет хиљада мушкараца.

45Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ.

46А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.

47Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну.

48Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе.

49Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу.

50Јер, сви су га видели и препали се. Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

51Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише,

52јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.

53Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше.

54Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса,

55па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус.

56И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.