bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Luke 19
Luke 19
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 20 →
1
Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом.
2
Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат.
3
Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом.
4
Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5
Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“
6
Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи.
7
Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“
8
Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9
Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Авра̂мов.
10
Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
11
Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах.
12
Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати.
13
Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’
14
Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’
15
Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16
Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17
Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18
Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’
19
Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20
Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами.
21
Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22
Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао?
23
Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24
Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25
Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26
Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема.
27
А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
28
Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму.
29
Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика,
30
рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите.
31
Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32
Послани оду и нађу онако како им је било речено.
33
Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34
Они одговорише: „Господу треба.“
35
Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ.
36
Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37
Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38
„Благословен Цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!“
39
А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40
Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41
Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим,
42
говорећи: „ О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш.
43
Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе.
44
Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
45
Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали.
46
Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47
Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију.
48
Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24