Luke 6

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 5 Jump to: Chapter 7 →

1Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели.

2Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

3Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци?

4Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“

5Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

6Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука.

7А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже.

8Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

9Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

10Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава.

11А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

12У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу.

13Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима:

14Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,

15Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот,

16Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

17Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја,

18који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима.

19Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

20Тада је погледао своје ученике и рекао: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше Царство Божије.

21Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.

22Блажени сте када вас људи омрзну, када вас вређају и прогласе вас злима, ради Сина Човечијег.

23Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

24Али, јао вама богатима, јер сте примили своју утеху!

25Јао вама који сте сад сити, јер ћете гладовати! Јао вама који се сад смејете, јер ћете жалити и плакати!

26Јао вама ако људи о вама лепо говоре, јер су тако њихови преци говорили о лажним пророцима!

27А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе.

28Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају.

29Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу.

30Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати.

31Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

32Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле.

33И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници.

34Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате?

35Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима.

36Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

37И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено.

38Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

39Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму?

40Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

41Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку?

42Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

43Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род.

44Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.

45Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

46Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим?

47Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их.

48Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена.

49А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“

← Chapter 5 Jump to: Chapter 7 →

Recommended Reading

Commentary Luke Commentaries → Devotional Luke Devotional Guide → Get This Bible NST Study Bible →