Luke 7 — Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

6Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров.

7Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга.

8Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“

9Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“

10Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.

11Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света.

12Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града.

13Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“

14Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“

15Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.

16Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“

17Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.

18Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика

19и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“

20Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“

21Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима.

22Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест.

23Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“

24Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску?

25Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на краљевским дворовима.

26Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк.

27То је онај о коме је писано: ’Ево, шаљем посланика свога испред твога лица, који ће ти пут приправити.’

28Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“

29Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти.

30Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти.

31Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични?

32Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој: ’Свирали смо вам, а ви нисте играли, јадиковали смо, а ви нисте плакали!’

33Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’

34Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’

35Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“

36Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом.

37А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем,

38па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.

39А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“

40Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“ „Кажи, учитељу“ — одговори он. Исус рече:

41„Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет.

42Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“

43Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“

44Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала.

45Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге.

46Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.

47Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“

48А жени рече: „Опраштам ти грехе.“

49Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“

50Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“