bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)
/
Isaiah 41
Isaiah 41
Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)
← Chapter 40
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 42 →
1
„Umuknite preda mnom, ostrva, i neka snagu obnove narodi. Neka se primaknu, pa neka progovore; pristupimo na sud zajedno.
2
Ko je sa istoka podigao pravednost, pozvao ga do svojih stopa, daje mu pred sobom narode i careve pokorava? Maču njegovom ih kao prašinu daje, lukom njegovim su raspršeni kao slama.
3
On njih goni, bezbedno napreduje, noge mu na drumove ne dolaze.
4
Ko to čini i ko to postiže, koji od početka priziva naraštaje? Ja, Gospod, koji sam Prvi i Poslednji, to sam ja.“
5
Ostrva gledaju i strah ih obuzima, drhću krajevi zemaljski, oni se približavaju i već su tu.
6
Čovek svom drugu pomaže i svom bratu govori: „Budi jak!“
7
Livac bodri zlatare, onaj koji čekićem tanji bodri onog koji kuje na nakovnju. On govori o spoju: „To je dobro“, i kip utvrđuje klinovima da se ne pomiče.
8
„A ti, Izrailju, slugo moj, Jakove, izabraniče moj, potomče Avrâma, mog ljubimca!
9
Ti, koga osnažih sa zemljinih krajeva i koga pozvah s njenih rubova; ti, kome sam rekao: ’Ti si sluga moj’, tebe sam izabrao i neću te odbaciti.
10
Ne boj se, jer ja sam s tobom, ne obziri se zastrašeno, jer ja sam Bog tvoj. Ja te krepim i zaista ti pomažem, zaista te podupirem desnicom pravde svoje.
11
Gle, postideće se i posramiće se svi koji su protiv tebe besneli i biće kao ništa, i propašće koji se s tobom parničiše.
12
Tražićeš svoje protivnike, ali ih nećeš naći. Biće kao ništa i iščeznuće oni koji protiv tebe vojuju.
13
Jer ja, Gospod, Bog tvoj, krepim desnicu tvoju, govorim ti: Ne boj se, ja ti pomažem.
14
Ne boj se, crviću Jakove, ljudstvo Izrailjevo, ja ću ti pomoći — govori Gospod. Izrailjev Svetitelj, On je tvoj Otkupitelj.
15
Gle, načinio sam te da budeš oštri mlat, novi, sa zupcima jakim; mlatićeš brda i satiraćeš, a od bregova ćeš plevu načiniti.
16
Ti ćeš njih vejati, i vetar će ih odneti, vihor će ih raspršiti. A ti ćeš kliktati Gospodu, slavićeš Svetitelja Izrailjevog.
17
Ubogi i bedni vodu traže, a nje nema. Jezik im se od žeđi osušio. Ja, Gospod, njih ću uslišiti. Ja, Bog Izrailjev, njih neću zaboraviti.
18
Otvoriću reke u goletima, i izvore posred dolina. Pustinju ću u rit pretvoriti, a sušnu zemlju u vrelo.
19
U pustinji posadiću kedar, bagrem i mirtu i maslinu. Pustinju ću pošumiti čempresom, brestom i šimširom zajedno.
20
Neka ljudi vide i neka znaju, i neka promisle i neka shvate zajedno, da je to učinila ruka Gospodnja, i stvorio Svetitelj Izrailjev.
21
Svoj spor izložite! — govori Gospod. Dokaze predočite! — govori car Izrailjev.
22
Neka pristupe i nek nam objave ono što će se dogoditi. Prošlost — šta su otkrili? da o tome razmišljamo i znamo što se ispunilo? Nego objavite šta će doći.
23
Otkrijte nam šta će posle biti, pa ćemo poznati da ste bogovi. Hajde, učinite nešto, dobro ili zlo, pa da se zadivimo i zajedno uvidimo.
24
Gle, vi ste ništa, i dela su vaša kao izdisaj; ko vas izabere, taj je odvratan.
25
Podigao sam ga sa severa, i on je došao sa istoka sunčanoga; te će doći na dostojanstvenike kao po kaljuzi, i gaziće ih kao grnčar glinu.
26
Ko je od iskona objavio pa da znamo, unapred, pa da kažemo: ’U pravu je!’? Zaista, nema ko da objavljuje. Zaista, nema ko da obaveštava. Zaista, nema ko da čuje reči vaše.
27
Prvo Sionu rekoh: ’Gle, evo ih!’ i Jerusalimu ću dati vesnika.
28
I ja gledam, a čoveka nema, i među njima, a savetnika nema, pa ja ih pitam, a ne odgovaraju ni reč.
29
Gle, svi su oni zli; ništavilo su dela njihova, vetar i praznina kipovi su njihovi.
← Chapter 40
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 42 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66