bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Job 14
Job 14
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
1
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42