bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Job 15
Job 15
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 16 →
1
А Елифас Теманац одговори и рече:
2
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 16 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42