bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Job 30
Job 30
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
1
А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2
А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3
Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4
Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5
Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6
Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8
Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9
И њима сам сада песма, и постах им прича.
10
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12
С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15
Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16
И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17
Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18
Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22
Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25
Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29
Брат постах змајевима и друг совама.
30
Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31
Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42