bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Luke 15
Luke 15
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 16 →
1
И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2
И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3
А Он им каза причу ову говорећи:
4
Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5
И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6
И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7
Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8
Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9
И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10
Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11
И рече: Један човек имаше два сина,
12
И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13
И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14
А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15
И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18
Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19
И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20
И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21
А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22
А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24
Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26
И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27
А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28
А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29
А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30
А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31
А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32
Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 16 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24