bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Luke 18
Luke 18
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 19 →
1
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
19
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
30
Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
31
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 19 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24