bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Luke 24
Luke 24
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 23
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
1
А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2
Али нађоше камен одваљен од гроба.
3
И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4
И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5
А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6
Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7
Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8
И опоменуше се речи Његових.
9
И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10
А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11
И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12
А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13
И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14
А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15
И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16
А очи им се држаху да Га не познаше.
17
А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18
А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19
И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20
Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21
А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22
А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23
И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24
И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25
И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26
Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27
И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28
И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29
И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30
И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31
Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32
И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33
И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34
Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35
И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36
А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37
А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38
И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39
Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40
И ово рекавши показа им руке и ноге.
41
А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42
А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43
И узевши изједе пред њима.
44
И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45
Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46
И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47
И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48
А ви сте сведоци овоме.
49
И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50
И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51
И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52
И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53
И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
← Chapter 23
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24