bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
/
Acts 16
Acts 16
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
← Chapter 15
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 17 →
1
Тој пристигна во Дервија и Листра. И ете, таму живееше некој си ученик, по име Тимотеј, син на жена Јудејка, која беше поверувала, и на татко Елин;
2
тој ученик беше посведочен како добар меѓу браќата во Листра и Иконија.
3
Него посака Павле да го земе со себе; и откако го зеде, го обреза поради Јудејците, кои живееја по тие места; зашто сите знаеја дека татко му е Елин.
4
И одејќи по градовите, тие им порачуваа на верните да пазат на одредбите, определени од апостолите и презвитерите во Ерусалим.
5
И така, црквите се утврдуваа во верата, а и по број се умножуваа секој ден.
6
Штом ги преминаа Фригија и Галатијскиот крај, ним им беше допуштено од Светиот Дух да го проповедаат словото во Азија.
7
А кога дојдоа во Мизија, се обидоа да отидат во Витинија; но Духот не ги пушти.
8
И кога ја напуштија Мизија, тие слегоа во Троада.
9
Преку ноќта имаше Павле видение: стоеше пред него еден човек, Македонец, кој го молеше и му велеше: »Премини во Македонија и помогни ни!«
10
По тоа видение веднаш посакавме да тргнеме за Македонија, бидејќи разбравме дека Господ нѐ повикал таму да го проповедаме Евангелието.
11
И така, откако отпловивме од Троада, стигнавме право во Самотраки, а на вториот ден – во Неапол,
12
а оттаму во Филипи, кој во тој дел на Македонија е прв град, римска колонија. Во тој град престојувавме неколку дена.
13
А во саботата излеговме надвор од градот при една река, каде што имаа обичај да се молат, и кога седнавме, им зборувавме на собраните жени.
14
И една богобојазлива жена од градот Тиатир, по име Лидија, која продаваше црвени ткаенини, слушаше; и Господ ѝ го отвори срцето да внимава на она, што зборуваше Павле.
15
А кога се покрсти таа и нејзините домашни, нѐ замоли и рече: »Ако сте ме признале за верна на Господа, тогаш влезете и живејте во мојата куќа!« И нѐ принуди.
16
Во оние дни, кога одевме на молитва, нѐ сретна една слугинка, која имаше гледачки дух, и на господарите свои им донесуваше големи приходи, вражајќи.
17
И одејќи по Павла и по нас викаше, зборувајќи: »Овие луѓе се слуги на Севишниот Бог, што ви го соопштуваат патот на спасението.«
18
Ова го правеше таа многу дни. И кога му здодеа на Павла, тој се сврти кон духот и му рече: »Ти заповедам во името на Исуса Христа излези од неа!« И излезе во истиот час.
19
Штом видоа господарите нејзини дека отиде надежта на нивното богатење, ги фатија Павла и Сила, и ги довлекоа на плоштадот кај началниците.
20
И кога ги приведоа пред управниците, рекоа: »Овие луѓе, што се Јудејци, го бунат нашиот град
21
и проповедаат обичаи што нам, како Римјани, не ни пристои ни да ги примаме, ниту да ги извршуваме.«
22
Тогаш се струпа на нив народот; а управниците, штом им ги расцепија алиштата, повелаа да ги бијат со стапови;
23
и, откако ги испоранија многу, ги фрлија в затвор, а на темничниот стражар му наредија да ги пази добро.
24
А стражарот, штом прими таква заповед, ги фрли во внатрешниот затвор и нозете им ги стегна во клада.
25
Во полноќ, пак, Павле и Сила се молеа и Го славеа Бога, а затворениците ги слушаа.
26
Одеднаш настана потрес голем, така што и темелите на затворот се поместија, и веднаш се отворија сите врати и оковите на сите отпаднаа.
27
А стражарот темнички, кога дојде при свест и ги виде вратите на затворот отворени, извади меч и сакаше да се убие, оти помисли дека затворениците избегале.
28
Но Павле викна со силен глас и рече: »Не прави на себеси никакво зло, бидејќи сме овде!«
29
А тој побара светило, истрча и растреперен падна пред Павла и Сила;
30
па, откако ги изведе надвор, рече: »Господари, што треба да направам, па да се спасам?«
31
А тие му одговорија: »Поверувај во Господа Исуса Христа, и ќе се спасиш ти и целиот твој дом!«
32
И му го проповедаа словото Господово нему и на сите што беа со него во куќата негова.
33
Па, како ги прибра ноќта во тоа време, им ги изми раните и веднаш се покрсти тој сам и сите негови домашни;
34
и, штом ги воведе во својата куќа, постави трпеза и се зарадува со целиот свој дом, оти поверува во Бога.
35
А кога осамна, војводите пратија судски служители, кои рекоа: »Пушти ги оние луѓе!«
36
Затворскиот стражар му соопшти за тоа на Павла: »Војводите пратија да ве ослободам. Затоа, излезете сите и одете си со мир!«
37
Но Павле им рече: »Откако нѐ биеја пред народот без суд и нѐ фрлија в затвор, нас римски граѓани, сега тајно ли нѐ пуштаат? Не, нека дојдат и сами нека нѐ извадат!«
38
Градските служители им го кажаа тоа на војводите; а тие се уплашија, кога чуја, дека се тие римски граѓани.
39
И дојдоа, па се извинија пред нив, ги изведоа и ги замолија да излезат од градот.
40
А тие, штом излегоа од затворот, отидоа во домот на Лидија, ги видоа браќата, ги утешија и си тргнаа.
← Chapter 15
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 17 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28