bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
/
Jeremiah 4
Jeremiah 4
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 5 →
1
Ако сакаш да се обрнеш, Израиле, вели Господ, обрни се кон Мене; и ако ги отклониш гадотиите од пред Моето лице, ти нема да скиташ,
2
и ќе се колнеш: вистински верно и праведно: жив е Господ. И народите од Него ќе се благословуваат и со Него ќе се фалат.
3
Зашто вака им вели Господ на мажите од Јудеја и од Ерусалим: изорајте си нови ниви и не сејте меѓу трње.
4
Обрежете се заради Господа и симнете го крајчето од срцето свое, мажи Јудини и ерусалимски жители, за да не се јави Мојот гнев како оган и да не пламне неизгасливо поради вашите лоши наклоности.
5
Објавете во Јудеја, и разгласете во Ерусалим, говорете и трубете со труба по земјата; викајте силно и велете: »соберете се, и да влеземе во утврдените градови.«
6
Кренете го знамето кон Сион – бегајте, не се запирајте, зашто Јас ќе донесам од север зло и голема погибел.
7
Излегува лав од својот честар, тргнува истребителот на народите: тој излегува од местото свое, за да ја направи земјата твоја пустиња, градовите твои ќе бидат сосипани, ќе останат без жители.
8
Затоа опашете се со вреќиште, плачете и ридајте, зашто јароста на Господовиот гнев нема да се одврати од нас.
9
И во тој ден, вели Господ, ќе замре срцето на царот и срцето на кнезовите, ќе се ужаснат свештениците и ќе се вчудовидат пророците.
10
И реков: о, Господи Боже, зар Ти само го лажеше овој народ и Ерусалим кога велеше: »мир ќе има кај вас«; а, меѓутоа, меч допре до душата?
11
Во тоа време ќе му биде речено на тој народ и на Еурсалим: топол ветар дува од пустињските височини врз патот на ќерката на Мојот народ, не за да вее, ниту да очистува.
12
И оттаму ќе дојде кон Мене ветар посилен од овој, и Јас ќе искажам суд над нив.
13
Ете, се крева тој како облак, и колите му се како виор, коњите му се побрзи од орли; тешко нив! зашто ќе бидат сосипани.
14
Измиј го злото од срцето свое, Ерусалиме, за да се спасиш: до кога ќе стојат во тебе злосторнички мисли?
15
Зашто веќе се разнесува глас од Дан, и погибелна вест – од Ерфемовата гора:
16
јавете им на народите, известете го Ерусалим, дека идат од далечна земја опсадувачи и со викања ги исполнуваат градовите на Јудеја.
17
Како чувари на нивите го оградуваат од сите страни, зашто тој се крена против Мене, вели Господ.
18
Тоа ти го направија твоите патишта и делата твои; од твојата нечесност ти е толку горчливо, што допира до срцето твое.
19
Утробо моја! Утробо моја! нажален сум до дното на срцето свое, се бранува во мене срцето мое, не можам да молчам; зашто ти слушаш, душо моја, звук од труба, боен повик.
20
Зло по зло, целата земја се опустошува, ненадејно беа соборени шаторите мои, за миг – сениците мои.
21
Долго време ли ќе гледаме знаме, ќе слушаме трубен звук?
22
Тоа произлегува оттаму, што водачите на Мојот глупав народ не Ме познаваат: тие се безумни синови, и нема во нив расудување: тие се мудри за зло, но не умеат да вршат добро.
23
Ја гледам земајта – и ете, таа е разорана и пуста, – небесата, и нема на нив светлина.
24
Ги гледам горите – и ете, тие треперат, и сите ридови се нишаат.
25
Гледам – и ете, нема човек, и сите небески птици одлетале.
26
Гледам – и ете, Кармил е пустиња, и сите негови градови се сосипани од лицето Господово, од јароста на гневот Негов.
27
Зашто вака рече Господ: – целата земја ќе биде опустошена, но целосно истребување нема да извршам.
28
Ќе заплаче земјата поради тоа, и небесата ќе се затемнат, зашто Јас реков, Јас решив, и нема да се покајам за тоа, ниту ќе отстапам од него.
29
Од викот на коњаници и на стрелци ќе се разбегаат сите градови: тие ќе отидат во густи шуми и ќе се искачат на карпи; сите градови ќе бидат напуштени, и во нив нема никој да живее.
30
А ти, опустошена, што ќе правиш? Макар и да се облекуваш во пурпур, и да се украсуваш со златни накити, да си ги украсуваш со боја очите свои – залудо ќе се украсуваш: те презираат наложниците – ти ја бараат душата твоја.
31
Зашто Јас слушам глас како на жена, кога раѓа, стенкање како на онаа, која раѓа за првпат, глас на ќерката Сионска; таа стенка, протегајќи ги рацете: »о, тешко мене, душата моја исчезнува пред убијците.«
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52