bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
/
Job 3
Job 3
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
← Chapter 2
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 4 →
1
Потоа ја отвори Јов устата своја и го проколна својот ден.
2
Па почна Јов и рече:
3
»Нека е проклет денот, во кој се родив, и ноќта во која рекоа: – се роди дете!
4
Тој ден нека биде темнина; да не го побараше Бог одозгора и да не изгрееше над него светлина!
5
Да го затемнеше темнина и смртна сенка, црн облак да го покриеше, за да се плашат од него, како од врел сончев изгор!
6
Таа ноќ, – темнина да ја опфати, да не се смета меѓу дните на годината, да не влезе во бројот на месеците!
7
О, таа ноќ! Без луѓе да беше; веселба да не влезеше во неа!
8
Нека ја проколнат оние, што го колнат денот, кои се способни да го разбудат левијатанот!
9
Нека потемнат ѕвездите во самракот; да ја чекаше светлината и таа да не дојдеше за да не ги види трепките на зората;
10
зашто не ги затвори дверите на мајчината ми утроба и не ја сокри тагата од очите мои!
11
Зошто не без умрел кога сум се раѓал, и не бев издивнал – кога сум излегувал од утробата?
12
Зошто ме прифатија на колена? Што ми требаше да цицам гради?
13
И сега ќе лежев и ќе почивав; ќе спиев; и ќе ми беше спокојно
14
заедно со царевите и земни советници, кои градеа пустињи за себеси,
15
или со кнезови, што имаа злато и кои ги полнеа домовите со сребро;
16
или, како пометниче закопано, немаше да ме има, како младенците што не виделе светлина.
17
Таму беззакониците престануваат да задаваат страв, таму почиваат изнемоштените.
18
Таму затворениците заедно се насладуваат од спокојство и не ги слушаат викотниците на надзирателот.
19
Мал и голем таму се рамни; робот е слободен од господарот свој.
20
Зошто на бедниците им е дадена светлина, и живот – на душевно огорчените,
21
кои ја очекуваат смртта, а ја нема, што ја бараат повеќе отколку закопана драгоценост,
22
би се радувале до восхит, би се восхитиле, зашто нашле гроб?
23
Зашто му е дадена светлина на човекот, чиј пат е сокриен и кого Бог со мрак го опкружил?
24
Воздишките мои го испреваруваат лебот мој, офкањата мои течат како вода,
25
зашто страшното, од што се ужасував, тоа ме снајде; од што се плашев, тоа ме сполета.
26
Нема за мене мир, нема спокојство, нема утеха; настапи зло.«
← Chapter 2
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 4 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42