bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
/
Job 7
Job 7
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 8 →
1
»Не ли е испит земниот живот за човекот? Дните негови не се ли како дни на наемник?
2
Како што слугата копнее за сенка, и како што наемникот го чека крајот на работата своја,
3
така и јас добив наследство суетни месеци; тажните ноќи ми се избројани.
4
Легнувајќи, си мислам: кога ли ќе станам? А кога станувам се прашувам: како ќе ја дочекам вечерта? Се измачувам од вечерта до утрото.
5
Телото ми е покриено со црви и прашливи наслаги; кожата ми се распукнува и гнои;
6
дните ми летаа побрзо од совалка и исчезнуваат без надеж.
7
Спомни си, дека животот мој е ветар, дека окото мое нема веќе добро да види.
8
Нема да ме види окото на оној што ме видел; Твоите очи се на мене, – а мене ме нема,
9
како кога облак се проретчува и исчезнува, така слезениот во гроб нема да излезе;
10
нема повеќе да се врати во куќата своја; ни местото негово нема веќе да го познае.
11
Затоа нема да ја воздржувам устата своја; ќе говорам иако сум тажен во духот свој, ќе се поплакувам во горчината на душата своја.
12
Зар сум море или морско чудовиште, та си поставил стража над мене?
13
Кога ќе си помислам: ‚Моето легло ќе ме утеши; мојата постела ќе ја однесе тагата моја.‘
14
Ти ме плашиш со соништата и со привиденија ме ужасуваш;
15
Затоа душата моја сака повеќе да се прекине дишењето, подобро смрт; смртта ми е помила од моите маки.
16
Ми омрзна животот: Нема вечно да живеам. Оддалечи се од мене, дните мои се само суета.
17
Што е човекот, та толку си го издигнал? И такво внимание му обрнуваш?
18
Зошто го посетуваш секое утро? Зошто го искушуваш секој миг?
19
Кога ќе ме оставиш? Кога ќе си одиш од мене? Кога ќе ми дозволиш плунката своја јас да ја голтнам?
20
Ако сум згрешил, што да правам, о Чуваре над луѓето? Зошто го стави Својот знак на мене, па да сум Ти на товар?
21
Зар престапот мој не можеш да го поднесеш? Зар не можеш да го презреш беззаконието мое? Зашто, ете, уште малку ќе мине и во прав ќе легнам; утре ќе ме побараш, а нема да ме има.«
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42