bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Mark 10
Mark 10
Serbian CNZ
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 11 →
1
И подиже се оданде, те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају.
2
И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену – кушајући га.
3
А он им одговори и рече: „Шта вам заповеди Мојсије?”
4
Они рекоше: „Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти.”
5
Но Исус им рече: „С обзиром на тврдоћу вашега срца, написа вам ову наредбу.
6
Али од почетка стварања Бог их створи као мушко и женско.
7
‘Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју,
8
те ће двоје бити једно тело.’ Стога нису више двоје – него једно тело.
9
Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља.”
10
И код куће опет га ученици питаху о томе.
11
Он им пак рече: „Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој;
12
и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.”
13
И доношаху му дечицу да их дотакне, али их ученици укорише.
14
А Исус видевши негодова и рече им: „Пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божје.
15
Заиста, кажем вам: ко не прими царство Божје као мало дете, неће ући у њега.”
16
И загрливши их, благослови их, стављајући руке на њих.
17
И кад изађе на пут, притрча један човек, клече пред њим и упита га: „Добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни?”
18
А Исус му рече: „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.
19
Знаш заповести: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку.”
20
Но он му одговори: „Учитељу, све сам то држао од своје младости.”
21
А Исус га погледа, заволе га и рече му: „Једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.”
22
А он се ражалости на ову реч и оде тужан јер имађаше велико богатство.
23
И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: „Како ће имућни људи тешко ући у царство Божје.”
24
А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божје.
25
Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божје.”
26
А они се још више уплашише говорећи један другоме: „Па ко може да буде спасен?”
27
Исус погледа на њих и рече: „Људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно.”
28
Петар поче да му говори: „Види, ми остависмо све и пођосмо за тобом.”
29
Исус пак одговори и рече: „Заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради јеванђеља,
30
а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу, и њиве – уз прогањања – а у будућем свету вечни живот.
31
Но многи први биће последњи и последњи први.”
32
А кад беху на путу улазећи у Јерусалим, иђаше Исус пред њима, а они се чућаху, а који иђаху за њима бојаху се. И узевши опет Дванаесторицу, поче им говорити шта ће се њему догодити:
33
„Ево, идемо горе у Јерусалим и Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће га осудити на смрт и предати га многобошцима,
34
и наругаће му се, испљуваће га, шибаће га и убиће га, а после три дана васкрснуће.”
35
И приђоше му Јаков и Јован, Зеведејеви синови, говорећи му: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што те замолимо.”
36
А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?”
37
Они му пак рекоше: „Дај нам да седнемо један теби с десне стране и други с леве у слави твојој.”
38
Но Исус им рече: „Не знате шта тражите. Можете ли испити чашу коју ја пијем или крстити се крштењем којим се ја крштавам?”
39
Они му одговорише: „Можемо.” Тада им Исус рече: „Чашу коју ја пијем – пићете, и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам;
40
али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него припада онима којима је припремљено.”
41
И чувши десеторица почеше негодовати због Јакова и Јована.
42
Но Исус их дозва и рече им: „Знате да они који важе као владари народа, господаре над њима и њихови великаши их тлаче.
43
А међу вама није тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека буде свима слуга;
44
и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга;
45
јер и Син човечји не дође да му служе, него да служи и да даде свој живот као откуп за многе.”
46
И дођоше у Јерихон. А кад је излазио из Јерихона са својим ученицима и многим народом, Вартимеј, Тимејев син, слепи просјак, сеђаше крај пута.
47
И чувши да је то Исус Назарећанин, поче викати и говорити: „Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене!”
48
А многи су му претили да ућути, али он још више викаше: „Сине Давидов, смилуј се на мене!”
49
Исус стаде и рече: „Позовите га.” И позваше слепог говорећи му: „Не бој се, устани, зове те.”
50
А он збаци свој огртач, скочи и дође Исусу.
51
Исус пак прозбори и рече му: „Шта хоћеш да ти учиним?” А слепи му рече: „Равуни, да погледам.”
52
Тада му Исус рече: „Иди, вера твоја спасла те је.” И одмах прогледа и иђаше путем за њим.
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 11 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16