bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Mark 12
Mark 12
Serbian CNZ
← Chapter 11
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 13 →
1
И поче им говорити у причама. „Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова.
2
А у своје време посла слугу виноградарима да прими од виноградара део виноградских плодова.
3
Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку.
4
И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише.
5
Посла и трећега, и њега побише.
6
Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: ‘Презаће од мога сина.’
7
Али они виноградари рекоше међу собом: ‘Ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.’
8
И ухвативши га, убише га и избацише из винограда.
9
Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима.
10
Зар не читасте ове речи у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен;
11
ово би од Господа и дивно је у очима нашим’?”
12
И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да је овом причом њих имао на уму. И оставише га, те одоше.
13
И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у речи.
14
Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божјем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез или није? Да ли да га дамо или да не дамо?”
15
Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.”
16
А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они пак рекоше: „Царев.”
17
Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божје.” И дивљаху му се.
18
И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема васкрсења, те га питаху говорећи:
19
„Учитељу, Мојсије нам написа: ‘Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату.’
20
Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства.
21
И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако,
22
и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена.
23
О васкрсењу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? Јер су је седморица имала као жену.”
24
Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје?
25
Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима.
26
А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’?
27
Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.”
28
И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?”
29
Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ,
30
и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’
31
Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.”
32
И рече му књижевник: „Добро, учитељу, исправно рече да је један Бог и да нема другога сем њега;
33
и њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе више је од свих жртава које се спаљују и кољу.”
34
А Исус, видевши да је разумно одговорио, рече му: „Ниси далеко од царства Божјег.” И нико се више не усуди да га запита.
35
И прозбори Исус и говораше учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36
Сам Давид рече Духом Светим: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’
37
Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син?” И многи народ слушаше га радо.
38
И у својој науци говораше: „Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и
39
прва места у синагогама и прочеља на гозбама.
40
Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.”
41
И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много.
42
И дође једна сиромашна удовица, па убаци две лепте, то јест кодрант.
43
Тада дозва своје ученике и рече им: „Заиста, кажем вам да ова сиромашна удовица метну више од свих који метаху у ковчег;
44
јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине метну све што је имала, сав свој иметак.”
← Chapter 11
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 13 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16