bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Mark 6
Mark 6
Serbian CNZ
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 7 →
1
И оде оданде, те дође у свој завичај, а ученици његови иђаху за њим.
2
А кад би субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху дивљаху се говорећи: „Откуда то овоме и каква је мудрост што му је дана? И руке његове чине таква чуда?
3
Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде код нас?” И саблажњаваху се о њему.
4
И говораше им Исус да пророк није без части – сем у постојбини својој, и у родбини својој, и у кући својој.
5
И не могаше онде учинити ниједнога чуда, сем што излечи мало болесника ставивши руке на њих.
6
И чуђаше се због њиховог неверовања. И обилажаше околна села учећи.
7
И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даваше им власт над нечистим духовима.
8
И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу,
9
него обувени у сандале; и не облачити две хаљине.
10
И говораше им: „Где уђете у кућу, останите онде док не изађете оданде.
11
А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу – за сведочанство њима.”
12
И отишавши проповедаху да се људи покају,
13
те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и исцељиваху их.
14
И чу цар Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему.
15
Други пак говораху да је Илија, а неки говораху да је пророк, као један од пророка.
16
А Ирод чувши рече: „Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.”
17
Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, што се ожени њоме.
18
Јер Јован говораше Ироду: „Не смеш ти имати жене брата свога.”
19
А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла.
20
Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И слушавши га беше у неприлици, па ипак га је радо слушао.
21
И кад дође погодан дан, кад Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским,
22
уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.”
23
И закле јој се: „Што год заиштеш од мене, даћу ти – до половине свога царства.”
24
Она пак изашавши рече својој мајци: „Шта да затражим?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.”
25
И одмах ушавши брзо цару заиска говорећи: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.”
26
И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије.
27
И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници
28
и донесе његову главу на тањиру и даде девојци, а девојка је даде својој мајци.
29
А ученици његови, чувши то, дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.
30
И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише.
31
И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.”
32
И одоше чамцем на пусто место насамо.
33
И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.
34
И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много.
35
И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: „Место је пусто, а већ је касно.
36
Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.”
37
А он им одговори и рече: „Дајте им ви да једу.” Рекоше му: „Да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?”
38
А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет, и две рибе.”
39
И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави.
40
И посадише се у групама по стотину и по педесет.
41
И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима.
42
И једоше сви и наситише се.
43
И подигоше пуних дванаест котарица комада хлеба и риба.
44
А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.
45
И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди док он отпусти народ.
46
И опростивши се од њих, оде на гору да се помоли.
47
А кад наста вече, чамац беше насред мора, а он сам на копну.
48
И видевши их како се муче веслајући јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
49
А они, видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше,
50
јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: „Не бојте се, ја сам.”
51
И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома,
52
јер не разумеше чудо с хлебовима, него им срце беше окорело.
53
И прешавши на копно дођоше у Генисарет и присташе.
54
И кад изађоше из чамца, одмах га познаше,
55
оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он.
56
И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 7 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16