bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Mark 9
Mark 9
Serbian CNZ
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 10 →
1
И рече им: „Заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.”
2
И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима,
3
па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити.
4
И појави им се Илија с Мојсијем, те разговараху са Исусом.
5
А Петар прозбори и рече Исусу: „Рави, добро је да смо овде. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.”
6
Није, наиме, знао шта да каже јер беху врло уплашени.
7
И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.”
8
И одједном, обазревши се, никога више не видеше него Исуса самог уз себе.
9
А кад су силазили с горе, заповеди им да никоме не казују шта су видели док Син човечји не устане из мртвих.
10
И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи – устати из мртвих.
11
И питаху га говорећи: „Зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?”
12
Но он им рече: „Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечјег да треба много да пострада и да буде презрен?
13
Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше – као што је написано за њега.”
14
И дошавши ученицима, виде много народа око њих и књижевнике како се препиру с њима.
15
И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га.
16
И упита их: „Што се препирете с њима?”
17
А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух;
18
и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.”
19
А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.”
20
И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену.
21
Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства,
22
и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.”
23
Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.”
24
Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.”
25
А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!”
26
И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро.
27
А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста.
28
А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?”
29
Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].”
30
И отишавши оданде, пролажаху кроз Галилеју, а није хтео да ко дозна;
31
поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: „Сина човечјег предаће у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.”
32
Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.
33
И дођоше у Кафарнаум и, кад би у кући, запита их: „О чему сте путем расправљали?”
34
А они ћутаху, јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи.
35
Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: „Ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга.”
36
И узевши једно дете, постави га међу њима, загрли га и рече им:
37
„Ко прими једно такво дете у моје име, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.”
38
Рече му Јован: „Учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му јер није ишао с нама.”
39
А Исус рече: „Не браните му, јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени.
40
Ко, наиме, није против нас, за нас је.
41
И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату.
42
И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жртвањ о врат његов и да буде бачен у море.
43
И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви. [
44
Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.]
45
И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром него да те са две ноге баце у пакао. [
46
Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.]
47
И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божје с једним оком него да те са два ока баце у пакао,
48
где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
49
Јер ће сваки огњем бити посољен.
50
Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.”
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 10 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16