Ecclesiastes 1

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

Jump to: Chapter 2 →

1Речи Проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму:

2Испразност над испразношћу! – говори Проповедник. Испразност над испразношћу! Све је испразност!

3Каква је корист човеку од свег његовог мукотрпног труда под сунцем?

4Поколење оде и поколење дође, а земља остаје довека.

5Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази.

6Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад.

7Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају.

8Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша.

9Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем.

10Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена.

11Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после.

12Ја, Проповедник, био сам цар над Израелом у Јерусалиму.

13Одлучио сам да истражим и испитам, помоћу мудрости, све што се чини под небом. Какав је тежак задатак Бог дао људима да се с њим муче!

14Видео сам све што се чини под сунцем: све је испразност – трчање за ветром.

15Што је криво, не може да се исправи; чега нема, не може да се изброји.

16Мислио сам: »Ево, надрастао сам и надмашио у мудрости све који су владали над Јерусалимом пре мене. Стекао сам много мудрости и знања.«

17Стога сам одлучио да сазнам у чему је предност мудрости над лудошћу и безумљем, али увидех да је и то само трчање за ветром.

18Јер, где је много мудрости, много је и јада, и што је више знања, више је и бола.

Jump to: Chapter 2 →