Ecclesiastes 9

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 8 Jump to: Chapter 10 →

1Тако сам, размишљајући о свему овоме, закључио да су и праведан и мудар човек, и све што чине, у Божијим рукама, али да нико не зна да ли га очекује љубав или мржња.

2Исти усуд је за свакога, био он праведан или опак, добар или зао, чист или нечист, приносио он жртве или не приносио. Како је доброме, тако је и грешнику. Како је ономе ко се заклиње, тако је и ономе ко се боји да се закуне.

3У овоме је зло свега што се збива под сунцем: исти усуд је за све. Поврх тога, срце људи пуно је зла. У њима је лудост све док су живи, а потом се придружују мртвима.

4Ко је међу живима, има наду – живом псу је боље него мртвом лаву.

5Јер, живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. За њих више нема награде, а и успомена на њих је избледела.

6Њихова љубав, њихова мржња и њихова љубомора давно су ишчезли. Они више никад неће имати удела ни у чему што се чини под сунцем.

7Хајде, једи своју храну с радошћу и пиј своје вино с весељем, јер Богу су се већ свидела твоја дела.

8Нека ти је одећа увек бела, а глава увек помазана уљем.

9Уживај у животу са женом коју волиш током свих дана овог испразног живота што ти га је Бог дао под сунцем – током свих својих испразних дана. Јер, то је твоја награда у животу и у твом мукотрпном труду под сунцем.

10И што год мислиш да учиниш, учини то свом својом снагом, јер у Шеолу, куда идеш, нема ни рада, ни ковања наума, ни знања, ни мудрости.

11Видео сам још нешто под сунцем: Не добија трку најбржи ни битку најјачи, нема хране за мудре, ни богатства за умне, ни наклоности за учене – време зле среће све их задеси,

12а човек не зна када ће то време доћи. Као што се рибе улове у подмуклу мрежу или птице ухвате у замку, тако и невоља ухвати људе у клопку када се изненада на њих обори.

13А видео сам под сунцем и овај пример мудрости, који ми се учинио важан:

14Био један градић и у њему мало људи. Један моћан цар навали на њега, опколи га и подиже велике опсадне куле око њега.

15А у градићу је живео један сиромашан али мудар човек, који је могао да спасе град својом мудрошћу, али га се нико није сетио.

16Тада рекох: »Мудрост је боља него снага.« Али сиромахова мудрост се презире и његове речи се не слушају.

17А више треба слушати тихе речи мудрога него вику заповедника над безумнима.

18Мудрост је боља од бојног оружја, али један грешник упропасти много добра.

← Chapter 8 Jump to: Chapter 10 →