Ecclesiastes 11

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →

1Баци свој хлеб на воду, и наћи ћеш га после много дана.

2Раздели седморици, па и осморици, јер не знаш каква несрећа може да снађе земљу.

3Ако су облаци пуни кише, излиће је на земљу. Пало дрво на југ или на север, остаје где је пало.

4Ко пази на ветар, не сеје; ко мотри на облаке, не жање.

5Као што не разумеш како дах живота улази у дете у мајчиној утроби, тако не разумеш ни дела Бога, који све чини.

6Сеј своје семе ујутро, а ни увече нека ти рука не мирује, јер не знаш које ће успети – ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

7Светлост је слатка и оку је мило да види сунце.

8Колико год година човек живео, нека ужива у њима. Али нека мисли на дане таме јер ће их бити много. Све што ће доћи, испразно је.

9Уживај, младићу, док си млад и нађи задовољство у данима своје младости. Иди куд те срце води и за оним што ти очи виде, али знај да ће ти Бог за све то судити.

10Одагнај, дакле, тескобу из срца и удаљи бол од свога тела, јер су младост и црне власи испразне.

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →