Ecclesiastes 12

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 11 Jump to:

1Сећај се свога Створитеља у данима своје младости, пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи: »Не миле ми се« –

2пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне и облаци се врате после кише,

3када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре, када млинарице престану да мељу, јер их је мало, и замуте се они што гледају кроз прозоре,

4када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина, када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну,

5када се плашиш висине и опасности на путу, када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу и жеља се више не јавља – јер човек иде у своју вечну кућу, а нарикаче ходају улицама –

6пре него што сребрна узица пукне, златна чинија се разбије, врч се на извору разлупа, точак на бунару се поломи –

7и прах се врати у земљу из које је и дошао, а дух се врати Богу, који га је дао.

8»Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«

9Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио.

10Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито.

11Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир.

12Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.

13Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека.

14Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.

← Chapter 11 Jump to: