bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Isaiah 1
Isaiah 1
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 2 →
1
Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.
2
Чујте, небеса! Слушај, земљо, јер говори Господ: „Синове сам васпитао и подигао, а они се одметнуше од мене.
3
Во познаје власника својега и магарац јасле господара својега. Израиљ не зна; народ мој не разуме!“
4
Јао, грешнога ли пука, народа огрезлог у кривици, потомака злочиначких, синова покварењачких! Господа су оставили; Светитеља Израиљевог презрели, леђа му окренули.
5
Где још да ударим, одметници тврдокорни? Сва је глава болна и све срце изнемогло;
6
од пете до главе здравог места нема, него су убоји и модрице и ране отворене; очишћене нису, у завојима нису, уљем заблажене нису.
7
Опустошена вам је земља, огањ вам је градове попалио, ваше њиве пред вама харају туђинци. Пустош је као кад опустоше туђинци.
8
Остављена је ћерка сионска као сеница у винограду, као колиба у градини за краставце, као град под опсадом.
9
Да нам Господ над војскама није оставио остатка, као Содома били бисмо, слични Гомори били бисмо.
10
Реч Господњу чујте, главари содомски! Закон Бога нашег послушајте, народе гоморски!
11
„Шта ли ће мени мноштво жртава ваших? — говори Господ. Сит сам овнујских свеспалница и наслага лојних са телади гојних. И крв од бикова и јагањаца и јараца не мили се мени.
12
Кад долазите да ми се покажете, ко то тражи од вас да по мојим предворјима трупкате?
13
Не умножавајте безвредне приносе, кађење на које се гадим; младине и суботе, сазивање сазива, не подносим зле свечаности.
14
Младине ваше и празници ваши, то мрзи душа моја, то је терет за ме, додија ми подносити.
15
Кад за молитву ширите руке своје, ја од вас одвраћам очи своје; и кад продужујете молитву, ја вас не слушам. Ваше су руке огрезле у крви.
16
Оперите себе, очистите себе. Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих. Престаните зло чинити,
17
учите се добро чинити: тежите праву, ублажите угњетавање, дајте права сиротињи, парничите се у корист удовице.
18
Затим дођите да расправљамо — говори Господ — буду ли греси ваши као скерлет, постаће бели као снег; буду ли црвени као пурпур, постаће као вуна.
19
Ако будете вољни и послушате, добра земаљска јешћете.
20
А ако одбаците и буните се, мач ће вас прогутати — јер уста Господња рекоше.“
21
Како се претвори у блудницу верна насеобина! Била је пуна правичности, у њој је боравила правда, а сада су убице.
22
Твоје је сребро као згура постало. Твоје пиће се разводнило.
23
Твоји главари су се одметнули, с крадљивцима другови су постали. Сваки се граби за мито и хрли за поклонима. Право сиротињи они ускраћују; удовичина парница до њих не досеже.
24
Зато говори Господар, Господ над војскама, Силни Израиљев: „Ах, кад се искалим на противницима и кад се осветим непријатељима!
25
Кад руку на тебе испружим, да лужином згуру твоју очистим, да из тебе онечишћења уклоним.
26
Па ти судије опет поставим као некад, саветнике као од давнина, те да те прозову ’Град праведности’, ’Верна насеобина.’“
27
Правда ће откупити Сион, и праведност покајнике његове;
28
а преступници и грешници заједно ће се скршити и они који напуштају Господа погинуће.
29
„Због племенитог дрвећа ће се стидети, зато што их славите; и због лугова ћете се црвенети, зато што сте их изабрали.
30
Ви ћете бити слични храсту, с лишћем што се на њему суши. Налик лугу у ком воде нема.
31
И скривено благо ће бити као кучина, и онај ко га начини као варница — обоје ће заједно изгорети, а нико неће гасити.“
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 2 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66