bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Isaiah 10
Isaiah 10
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 11 →
1
Тешко онима који неправедне одредбе одређују и прописе тлачитељске прописују
2
да би убогоме правду ускратили и сиромасима народа мог право отели, како би сиротињу опљачкали.
3
И шта ћете у дан казне чинити, када пропаст из далека дође? Коме ћете за помоћ утећи? Камо ћете благо своје оставити?
4
Као робље јамачно пузати и међу поклане пасти… Уза све то гнев се његов умирити неће и рука му испружена остаје.
5
„Тешко Асирцу! Он је гнева мога шиба. Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6
На пук отпаднички њега сам послао, на народ који ме је расрдио. Он нека га оплени и опљачка, као блато друмско нека га изгази.
7
Али он није тако намеравао, и у срцу свом није тако смишљао, него је у срцу свом за затирање, за истребљивање не малог броја народа.
8
Јер он је говорио: ’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9
Није ли Халани као Харкемис? И није ли Амат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?
10
Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове од Јерусалима и од Самарије;
11
као што учиних са Самаријом и њеним идолима, зар да не учиним с Јерусалимом и његовим иконама?’“
12
И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију,
13
зато што је рекао: „Снагом своје руке учиних, и мудрошћу својом, јер уман јесам; границе народима уклоних, и блага њихова опљачках; као јунак покорих столујуће.
14
Рука моја као гнездо зграби богатства тих народа. И као што се купе остављена јаја сву сам земљу покупио; и никог не би да крило покрене, да кљун отвори, да запијуче.“
15
Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече? Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери? Зар палица маше човеком који је потеже, и штап ли подиже оног који дрво није?
16
Зато ће Господар Господ над војскама послати скапавање међу његове задригле, и његову ће славу попалити као што се ватра распаљује.
17
Светлост Израиљева биће та ватра, и Светитељ његов биће тај пламен: он ће горети и прождирати бодље његове и трње његово у једном дану.
18
Красоту шума његових и поља његових он ће уништити од сржи до коре. И биће као болесник који копни.
19
Што остане дрво у његовој шуми, то мало ће и дечак моћи да преброји.
20
И биће у дан онај остатак Израиљев и избеглице, потомци Јаковљеви, неће се више ослањати на онога који их обара, него ће бивати истински ослоњени на Господа, Светитеља Израиљева.
21
Остатак ће се вратити, остатак Јаковљев Богу силноме.
22
Та, ако буде народа твојега, Израиља, као песка морскога, вратиће се остатак његов. Одлука је коначна: правда надире.
23
Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама: он то чини у средини целе земље.
24
Зато говори Господар Господ над војскама: „Народе мој, становници на Сиону, не бој се Асирца кад те шибом туче, кад палицу на те подиже на путу египатском,
25
јер још само мало, и јарост је испуњена, и гнев мој ће их уништити.“
26
И Господ над војскама замахнуће бичем на њега као што удараше Мадијане на Стени Оривовој; и палица је његова над морем, и подиже је на путу египатском.
27
И биће у дан онај: биће скинуто бреме његово с твојих рамена и јарам његов с твојег врата, и сломиће се јарам пред помазањем.
28
Он долази на Ајат, он је прошао Мигрон, он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29
Они прѐлазе пре́лазе: „У Гави ће бити преноћиште за нас.“ Рама дрхће, а Гаваја Саулова бежи.
30
Вришти, ћерко Галимска, што гласније! Слушај, Лаисе! Сиромаху, Анатоте!
31
Мадмена одлута; становници гевимски утекоше.
32
Још данас ће се у Нову зауставити, руком маше гори ћерке сионске, хуму јерусалимском.
33
Гле, Господар Господ над војскама гране креше ужасом, посечени су врхови усправљени, они уздигнути су оборени;
34
а секиром се шумски густиш расеца, а од Силног Ливан бива оборен.
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 11 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66