bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Isaiah 17
Isaiah 17
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 18 →
1
Пророштво против Дамаска: „Гле, Дамаск ће престати да буде град, и постаће гомила крхотина.
2
Његови градови око Ароира биће за стада и лежаће, и неће бити застрашитеља.
3
Јефремово племе изгубиће утврђење, и Дамаск царство; а остатку Арама ће се догодити што и слави потомака Израиљевих — говори Господ над војскама.
4
И биће у дан онај: смањиће се слава Јаковљева и спласнуће им сало на телу.
5
И биће као кад жетелац жање жито, и рука му класје хвата; као кад се скупља класје у рефаимској долини —
6
само ће пабирци остати; или као кад се маслина отресе: две-три зреле на врху горње гране, четири-пет на гранама дрвета — говори Господ, Бог Израиљев.“
7
У дан онај човек ће погле́дати свога Саздатеља, и управиће очи своје према Светитељу Израиљеву.
8
Неће више погле́дати на жртвенике, на дело својих руку; неће више гледати шта његови прсти начинише: Аштартине ступове и стубове у част Сунца.
9
У дан онај утврђени градови његови ће бити као остављени у шуми, као горња грана што је оставише пред потомцима Израиљевим; и биће пустошење.
10
Зато што си заборавио Бога који те спасава, и ниси се сетио Стене која ти даје снагу; зато садиш љупке садове, и калемиш туђинске младице;
11
у дан кад их посадиш, оне израсту, а ујутру твоје саднице су бокор; али жетва одлете у дан невоље, у дан бола коме лека нема.
12
Јао, бука многих народа, буче као што бучи море; шум светине која шуми као силне воде што шуморе.
13
Народи шуморе као силне воде што шуморе, али кад им он запрети, они беже далеко, и развејани као плева по горама на ветру, као вртложићи пред вихором.
14
Дође вече, ето страха; пре сванућа њега више нема. Тако пролазе они који нас плене, и коб је оних који нас пљачкају.
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 18 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66