bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Isaiah 41
Isaiah 41
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 40
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 42 →
1
„Умукните преда мном, острва, и нека снагу обнове народи. Нека се примакну, па нека проговоре; приступимо на суд заједно.
2
Ко је са истока подигао праведност, позвао га до својих стопа, даје му пред собом народе и цареве покорава? Мачу његовом их као прашину даје, луком његовим су распршени као слама.
3
Он њих гони, безбедно напредује, ноге му на друмове не долазе.
4
Ко то чини и ко то постиже, који од почетка призива нараштаје? Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
5
Острва гледају и страх их обузима, дрхћу крајеви земаљски, они се приближавају и већ су ту.
6
Човек свом другу помаже и свом брату говори: „Буди јак!“
7
Ливац бодри златаре, онај који чекићем тањи бодри оног који кује на наковњу. Он говори о споју: „То је добро“, и кип утврђује клиновима да се не помиче.
8
„А ти, Израиљу, слуго мој, Јакове, изабраниче мој, потомче Авра̂ма, мог љубимца!
9
Ти, кога оснажих са земљиних крајева и кога позвах с њених рубова; ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’, тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
10
Не бој се, јер ја сам с тобом, не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој. Ја те крепим и заиста ти помажем, заиста те подупирем десницом правде своје.
11
Гле, постидеће се и посрамиће се сви који су против тебе беснели и биће као ништа, и пропашће који се с тобом парничише.
12
Тражићеш своје противнике, али их нећеш наћи. Биће као ништа и ишчезнуће они који против тебе војују.
13
Јер ја, Господ, Бог твој, крепим десницу твоју, говорим ти: Не бој се, ја ти помажем.
14
Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево, ја ћу ти помоћи — говори Господ. Израиљев Светитељ, Он је твој Откупитељ.
15
Гле, начинио сам те да будеш оштри млат, нови, са зупцима јаким; млатићеш брда и сатираћеш, а од брегова ћеш плеву начинити.
16
Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети, вихор ће их распршити. А ти ћеш кликтати Господу, славићеш Светитеља Израиљевог.
17
Убоги и бедни воду траже, а ње нема. Језик им се од жеђи осушио. Ја, Господ, њих ћу услишити. Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18
Отворићу реке у голетима, и изворе посред долина. Пустињу ћу у рит претворити, а сушну земљу у врело.
19
У пустињи посадићу кедар, багрем и мирту и маслину. Пустињу ћу пошумити чемпресом, брестом и шимширом заједно.
20
Нека људи виде и нека знају, и нека промисле и нека схвате заједно, да је то учинила рука Господња, и створио Светитељ Израиљев.
21
Свој спор изложите! — говори Господ. Доказе предочите! — говори цар Израиљев.
22
Нека приступе и нек нам објаве оно што ће се догодити. Прошлост — шта су открили? да о томе размишљамо и знамо што се испунило? Него објавите шта ће доћи.
23
Откријте нам шта ће после бити, па ћемо познати да сте богови. Хајде, учините нешто, добро или зло, па да се задивимо и заједно увидимо.
24
Гле, ви сте ништа, и дела су ваша као издисај; ко вас изабере, тај је одвратан.
25
Подигао сам га са севера, и он је дошао са истока сунчанога; те ће доћи на достојанственике као по каљузи, и газиће их као грнчар глину.
26
Ко је од искона објавио па да знамо, унапред, па да кажемо: ’У праву је!’? Заиста, нема ко да објављује. Заиста, нема ко да обавештава. Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27
Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’ и Јерусалиму ћу дати весника.
28
И ја гледам, а човека нема, и међу њима, а саветника нема, па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29
Гле, сви су они зли; ништавило су дела њихова, ветар и празнина кипови су њихови.
← Chapter 40
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 42 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66