bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Job 14
Job 14
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
1
Човек рођен од жене кратко живи и пун је невоља.
2
Изникне као цвет, па свене; бежи попут сене и не траје.
3
Зар на таквог поглед свој обраћаш и мене пред себе на суд доводиш!
4
Ко ће чистим нечисто да учини? Нико!
5
Његови су дани одређени, ти познајеш број његових месеци; међе си му поставио да их не прелази.
6
Скрени поглед с њега, па нека одахне, док као најамник свој дан не одради.
7
Јер постоји нада и за дрво посечено; поново ће да изникне и неће остати без младица својих.
8
Нек му се и корен у земљи спаруши и пањ му се у земљи сасуши;
9
пропупеће чим осети воду, пустиће изданке као да је засад!
10
А човек скончава онемоћао; издахне смртник, и где је он?
11
Из мора исхлапи вода, а поток пресахне, пресуши;
12
тако и човек легне да више не устане; док небеса не буде било не буде се, не дижу се људи из сна њиховога.
13
О, када би ме у Свет мртвих сакрио, склонио ме док гнев твој не мине; када би ми поставио рок и тад ме се сетио!
14
Ал’ кад човек умре, да ли више живи? Кроз све дане свог кулучења, ја чекаћу да ми стигне смена.
15
Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати, зажелећеш дело руку својих.
16
Тада ћеш ми кораке бројати, на мој грех се нећеш освртати.
17
Преступ си мој свезао у врећу, кривицу си моју избелио.
18
Али као што се гора руши, одрања се, као што се камен са свог места сваља;
19
ко што воде раздробе камење и бујице тло исперу, и ти тако уништаваш човекову наду.
20
Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази, лице му мењаш и отпушташ га.
21
И он не зна да ли су му синови у части, и не види ако су незнатни.
22
Само му је тело у болу своме, само му душа за собом пати.“
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42