bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Job 15
Job 15
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 16 →
1
Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2
„Зар мудар човек одговара у ветар, зар свој стомак пуни источним ветром?!
3
Расправља ли речима безначајним и говорима који никоме нису на корист?
4
А ти сатиреш побожност, размишљање пред Богом ометаш.
5
Кривице твоје поуку дају устима твојим, језиком се лукавим ти служиш.
6
Сопствена те уста осуђују ко кривца, а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7
Да ти ниси прворођено људско биће, изнедрен пре планина?
8
Да ниси слушао Божије тајне савете и за себе задржао мудрост?
9
Шта то ти знаш, а ми да не знамо? Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10
Међу нама има и седих и старих, старијих и од оца твога.
11
Шта, нису ти довољне Божије утехе и обзирно упућена ти реч?
12
Зашто ти се срце твоје понело? Зашто ти севају очи твоје,
13
па се твој дух против Бога окренуо и устима својим просипаш речи?
14
Па шта је човек да би чист био, да би праведан био онај што га жена роди?!
15
Он се ни у свете своје не поуздаје, очима његовим ни небеса нису чиста,
16
а камоли гнусан и искварен човек, човек што неправду као воду пије!
17
Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај, објавићу ти оно што сам видео;
18
оно што су мудри људи предали од предака својих и то нису прикрили.
19
А само је њима земља била дана и туђинац није пролазио међу њима.
20
Тек, злобник се у болу превија кроз све дане, и мало година је одређено окрутноме.
21
Звук страхоте му је у ушима и док је још мир затирач му долази.
22
Не нада се повратку из таме, јер је за мач обележен.
23
Потуца се због хлеба: ’Где је?’ Он зна да му се ближи црни дан.
24
Плаше га и зебња и невоља, надвладавају га као цар за напад спреман;
25
јер на Бога руку своју диже, пред Свемоћним охоло се држи.
26
Он јуриша дрско против Бога, носи штит велики и јаки.
27
Лице му је задригло, бокови му усаљени;
28
живи у руинама од градова, у кућама напуштеним што постаће гомиле камења.
29
Богат неће бити и благо му потрајати неће, имање му се неће ширити по земљи.
30
Он неће побећи из таме, пламен ће му изданак спарушити и нестаће у даху Божијих уста.
31
Нек се не узда у безвредно јер је заведен, јер ће му безвредно постати награда;
32
а награђен ће бити и пре свога дана и грана му неће озеленети.
33
Као лоза отрешће свој незрели грозд и као маслина стрешће цват свој.
34
Јер јалово је друштво безбожничко, а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35
Зачеће невољу, а родиће злобу, стомаци им спремни за обману.“
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 16 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42