bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Job 7
Job 7
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 8 →
1
Не кулучи ли људски род на земљи и нису ли му дани као дани најамникови?
2
Као слуга што уздише за хладом и као најамник што чезне за надницом својом,
3
тако су и мени додељени месеци бесмисла, тегобне су ми ноћи одређене.
4
Ако легнем, кажем: ’Кад ћу да устанем?’ Одужи се ноћ, додија ми и преврћем се до зоре.
5
Тело ми се у црве и скорено блато обукло, кожа ми је крастава и гнојна.
6
Дани моји прохујаше брже него ткање на разбоју, до краја се одмотала нада.
7
Присети се да ми је живот дашак, да ми очи више неће гледати добра!
8
Више ме неће гледати око које ме је гледало. Твоје ће ме очи потражити али мене више бити неће.
9
Као што се облак расплине, нестане, тако се не диже онај што у Свет мртвих сиђе;
10
не враћа се више кући својој, завичај га његов више не познаје.
11
Тако ни ја нећу више да затискам уста своја. Завапићу у тескоби духа свога, јадаћу се у чемеру душе своје.
12
Шта сам ја то — море или морска неман — да си стражу око мене поставио?!
13
Јер кад кажем: ’Постеља ће моја да утеши мене, мој ће лежај да олакша жалопојке моје’,
14
ти сновима тад ме плашиш, престрављујеш виђењима;
15
па су ми и вешала дража и смрт више него живот.
16
Смучило ми се! Па нећу ја довека да живим! Прођи ме се, јер су дашак дани моји!
17
Па шта је човек да га тако уздижеш, да ти је за срце прирастао;
18
да се бавиш њиме из јутра у јутро, да га сваког трена искушаваш?
19
Докле?! Нећеш ли да скренеш свој поглед са мене? Нећеш ли ме пустити насамо, док пљувачку ја своју прогутам?
20
Све и да сам сагрешио, шта сам теби учинио, о, чувару људи?! Зашто си ме себи ко мету ставио, па сам ти постао терет?
21
Што ми не би преступ опростио и кривицу моју мимоишао? Јер, ја ћу лећи у прашину, па кад ме потражиш — мене више бити неће.“
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42