bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Job 30
Job 30
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
1
А сад ми се смеју млађи од мене, они чије очеве нисам хтео ни са псима стада свога!
2
А и шта бих са њихових руку снагом? Усахла је та снага у њима.
3
Спарушени су од беде и глади, ти што глођу штагод по пустари, у сумраку, по рушевинама и развалинама.
4
Они чупају слез по честарима и корен смреке себи за храну.
5
Отерани су из друштва, људи на њих вичу као на лопова.
6
Ено их у јаругама потока, коначе по јамама у земљи и по камењарима.
7
Запомажу међу грмљем, скупљају се у копривама.
8
Синови су безумника, сој безимених из земље протераних.
9
А сад сам им песма ругалица, постао сам прича за њих!
10
Гаде ме се, стоје издалека, не либе се да ме у лице пљуну.
11
Јер Бог је развезао мог шатора уже, ударио ме је, а људи се на мене разуларише.
12
Мени с десна диже се младалачка руља, терају ме да бежим, против мене насипају бедеме пропасти.
13
Руше ми путеве, успешно ме разарају и за то им помоћ није потребна.
14
Навиру ко кроз широк процеп, наваљују преко развалина.
15
Ненадане страхоте пале су на мене, попут ветра разгоне ми достојанство, а моје спасење нестаде ко облак.
16
Сад се душа моја разлила у мени, јер су ме сустигли дани јада.
17
Кости моје ноћ пробада у мени, болови ме глођу без престанка.
18
Одора се моја изобличила од силе велике, сапела ме као крагна од тунике моје.
19
Он ме је у блато бацио, сад сам налик праху и пепелу.
20
За помоћ ја теби вапим, ал’ се не одазиваш; а када сам стао, на мене си пажњу обратио.
21
У крвника мога си се претворио, силом руке своје си ме спопао.
22
Винуо си ме да ветар зајашем, растапаш ме у олуји.
23
Јер ја знам да ме у смрт одводиш, у кућу састанка свих који су живи.
24
Али нико не пружа руку своју руини, макар да за помоћ вапи у пропасти својој.
25
Зар ја нисам заплакао ради невољника? Зар ми душа зајецала није ради убогога?
26
Али кад сам чекао на добро, зло је дошло; када сам се понадао светлу, пристигла је тама.
27
Утроба је моја устрептала и није се примирила, дани патње су ме задесили.
28
Поцрнео ходам, али не од сунца; устајем у збору и вичем за помоћ.
29
Збратимљен сам са шакалима, пријатељ сам нојевима.
30
Поцрнела кожа је на мени, од грознице цвокоћу ми кости.
31
Моја лира сад је за кукњаву, а свирала моја за плач нарикача.
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
Recommended Reading
Commentary
Job Commentaries
→
Devotional
Job Devotional Guide
→
Get This Bible
NST Study Bible
→