bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian 1999 (MKB) - (Библија: Стариот и Новиот Завет, Константинов)
/
Job 14
Job 14
Macedonian 1999 (MKB) - (Библија: Стариот и Новиот Завет, Константинов)
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
1
„Човек кого жена го родила е кусовечен и полн со неволји.
2
Како цвет никне и веќе венее, бега како сенка, не застанувајќи.
3
Зар ги отвораш очите врз таков и го изведуваш на суд пред Тебе?
4
Кој ќе извлече чисто од нечисто? Никој!
5
Зашто неговите денови се доброени, од Тебе зависи бројот на неговите месеци, кога му поставуваш непреминлива граница.
6
Симни го од него погледот за да може да почине, како наемникот што го довршува својот ден.
7
Па ни на дрвото не му пропадна сета надеж, пресечено, тоа пак раззеленува и нови младици никнуваат од него.
8
Ако неговиот корен и остарее во земјата, ако неговата пенушка се исуши во прав,
9
штом ќе почувствува вода, тоа ќе распапи и ќе пушти гранки како ново стебло.
10
Но кога човекот умре, останува покосен, кога смртникот издивне, каде е тој тогаш?
11
Сета вода од морето може да испари, и да секнат реките, да пресушат сосем,
12
но човекот кога ќе легне, не станува веќе, додека се небесата, не ќе се крене.
13
О, кога би сакал да ме скриеш во Шеолот, да ме засолниш додека не Ти помине гневот, да ми определиш рок, кога ќе си спомниш за мене!
14
Зашто, кога човекот умре, зар може да оживее? Би те чекал во сите денови на своето војување, додека не дојдеш да ми дадеш смена.
15
Би ме повикал, а јас би се одѕвал; имаш желба за делото на Своите раце.
16
А сега дебнеш над секој мој чекор, не сакаш да ми простиш ниеден грев,
17
го запечати мојот престап во вреќа и ја криеш сета моја вина.
18
Навистина! Како што еднаш се урна планината, како што стената се одмести од своето место,
19
како што водата со време, го рони каменот, а поројниот дожд со буица ја испира сета земја, така ја уништуваш надежта во човекот.
20
Го притеснуваш - тој си оди засекогаш со изменето лице, го испраќаш.
21
Му ги почитуваат децата - за тоа ништо не знае; ако се презрени не размислува за тоа.
22
Тој единствено страда заради своето тело, тој единствено тагува заради својот живот.”
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42