bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian 1999 (MKB) - (Библија: Стариот и Новиот Завет, Константинов)
/
Matthew 15
Matthew 15
Macedonian 1999 (MKB) - (Библија: Стариот и Новиот Завет, Константинов)
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 16 →
1
Тогаш фарисеите и книжниците, од Ерусалим, Му пристапија на Исуса и рекоа:
2
”Зошто Твоите ученици го престапуваат преданието на старите? Бидејќи не си ги мијат рацете, кога јадат леб.”
3
А Тој во одговор им рече: „Зошто и вие ја престапувате Божјата заповед, заради вашето предание?
4
Зашто Бог рекол: ‘Почитувај ги татка си и мајка си,’ и ‘Кој го злоречува татка си или мајка си, со смрт нека умре;’
5
а вие велите: кој ќе му рече на татка си, или на мајка си: ‘Она со што би можел да се ползуваш од мене, Му е подарено на Бога,
6
тој не треба да дава на татка си или мајка си;’ и така го укинавте Божјиот збор заради вашето предание.
7
Лицемери! Добро Исаија пророкуваше за вас, велејќи:
8
’Овој народ Ме почитува со усните, а нивното срце е далеку од Мене.
9
Но напразно Ми се поклонуваат, учејќи науки, што се човечки заповеди.’”
10
И го повика мноштвото и им рече: „Слушајте и разберете!
11
Не она, што влегува во устата го онечистува човекот, туку она што излегува од устата, тоа го онечистува човекот.”
12
Тогаш учениците Му се приближија и рекоа: „Знаеш ли, дека фарисеите се соблазнија кога го чуја тој збор?”
13
А Тој одговори и рече: „Секоја садница, што не ја насадил Мојот небесен Татко, ќе биде откорната.
14
Оставете ги. Тие се слепи водачи на слепите; а ако слепец води слепец, обата ќе паднат во јама.”
15
А Петар одговори и Му рече: „Објасни ни ја параболава.”
16
А Исус им рече: „И вие ли сте уште без разбирање?
17
Не разбирате ли дека сè што влегува во устата оди во стомакот и се исфрла надвор?
18
А она, што излегува од устата, произлегува од срцето, и тоа го онечистува човекот.
19
Зашто од срцето произлегуваат: зли мисли, убиства, прељуби, блудства, кражби, лажни сведоштва, хули.
20
Тие се нештата кои го онечистуваат човекот. А јадењето со неизмиени раце не го онечистува човекот.”
21
И откако излезе оттаму, Исус се повлече во краевите на Тир и Сидон.
22
И ете, жена Хананејка, излезе од оние краишта и извика кон Него, велејќи: „Смилувај ми се, Господи, Сине Давидов! Мојата ќерка е лошо опседната од демон.”
23
Но Тој не и одговори ни збор. И приближувајќи Му се, Неговите ученици Го молеа, велејќи: „Отпушти ја, зашто вика по нас.”
24
Но Тој одговори и рече: „Јас не Сум испратен, освен при загубените овци на домот Израелев.”
25
Таа дојде пак и Му се поклонуваше, велејќи: „Господи, помогни ми!”
26
А Тој, одговарајќи и рече: „Не е добро да им се земе лебот на децата и да им се фрли на кучињата.”
27
Но Таа рече: „Да, Господи, но дури и кучињата јадат од трошките, што паѓаат од трпезата на нивните господари.”
28
Тогаш Исус и одговори и и рече: „О, жено, голема е твојата вера; нека ти биде по твојата желба. И нејзината ќерка беше исцелена од оној час.
29
И откако замина оттаму, Исус дојде покрај морето Галилејско, се искачи на гората и седна таму.
30
И дојдоа при Него големи мноштва, кои имаа со себе: хроми, слепи, неми, сакати и многу други, и ги положија пред Исусовите нозе, и Тој ги исцели,
31
така што мноштвата се восхитуваа како гледаа немите да зборуваат, сакатите здрави, хромите да одат и слепите да гледаат; и Го прославуваа Бога Израелев.
32
А Исус ги повика Своите ученици при Себе, и рече: „Исполнет Сум со сожалување кон мноштвото, зашто веќе три дни останаа со Мене и немаат што да јадат; а не сакам да ги распуштам гладни, за да не премалеат по патот.”
33
И учениците Негови Му рекоа: „Откаде ни во пустината толку леб, за да наситиме толку големо мноштво?”
34
И Исус им рече: „Колку лебови имате?” Тие рекоа: „Седум и неколку рипчиња.”
35
И му заповеда на мноштвото да поседне по земјата;
36
ги зеде седумте лебови и рибите, благодари и ги раскрши; и им даде на учениците, а учениците на мноштвото.
37
И сите јадоа и се наситија; и го дигнаа преостанатото од парчињата, седум кошеви полни.
38
А оние, кои јадеа, беа четири илјади мажи, освен жените и децата
39
И штом ги распушти мноштвата, влезе во коработ, и дојде во пределите на Магдала.
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 16 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28