bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Acts 14
Acts 14
Serbian CNZ
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 15 →
1
А у Иконији уђоше заједно у јудејску синагогу и одржаше говор тако да је поверовало мноштво Јудејаца и Грка.
2
Али Јудејци, који их не послушаше, подбунише и огорчише душе многобожаца против браће.
3
Они пак проведоше онде доста времена проповедајући слободно с поуздањем у Господа, који је посведочавао за реч своје благодати и омогућавао да њихове руке чине знаке и чуда.
4
Тако се градско становништво подели; једни су били на страни Јудејаца, а други са апостолима.
5
Али кад многобошци и Јудејци са својим старешинама навалише да их злоставе и побију камењем,
6
они то дознаше, те побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину,
7
па онде проповедаху јеванђеље.
8
У Листри је седео један човек немоћан у ногама, хром од мајчине утробе, који није никад проходао.
9
Он чу Павла кад је говорио; кад Павле погледа на њега и виде да има веру у спасење,
10
рече снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!” И скочи, те ходаше наоколо.
11
Кад пак мноштво народа виде шта учини Павле, подиже свој глас говорећи ликаонски: „Богови посташе као људи и сиђоше к нама.”
12
Тако Варнаву називаху Зевсом, а Павла Хермесом, јер је он водио главну реч.
13
А свештеник Зевсовог храма, који се налазио пред градом, доведе јунце и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву.
14
Чувши то апостоли Варнава и Павле раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући
15
и говорећи: „Људи, шта то чините? И ми смо људи као и ви, проповедамо вам јеванђеље да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу, који је створио небо, и земљу, и море, и све што је у њима;
16
који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима,
17
али, ипак, није себе као добротвора оставио непосведочена, дајући вам кишу с неба и родне године, пунећи ваша срца храном и весељем.”
18
И говорећи ово једва одвратише народ да им не принесе жртву.
19
Али Јудејци из Антиохије и Иконије дођоше и наговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је умро.
20
Међутим, кад су се ученици окупили око њега, он уста те уђе у град. Сутрадан пак с Варнавом оде у Дерву.
21
Пошто су проповедали јеванђеље у оном граду и придобили много ученика, вратише се у Листру, Иконију и Антиохију,
22
утврђујући душе ученика и саветујући их да истрају у вери и – да нам ваља кроз многе невоље ући у царство Божје.
23
И кад им поставише старешине у појединим црквама, помолише се уз пост и предадоше их Господу, у кога су веровали.
24
И прошавши Писидију дођоше у Памфилију,
25
објавише реч Божју у Перги, па сиђоше у Аталију,
26
а оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани Божјој благодати на дело које су извршили.
27
Кад пак стигоше и сабраше Цркву, причаху шта је све учинио Бог, који је био с њима, и да је многобошцима отворио врата вере.
28
И осташе дуже времена са ученицима.
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28