bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Acts 8
Acts 8
Serbian CNZ
← Chapter 7
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 9 →
1
А Савле је одобравао његово убиство. Онога дана наста и велико гоњење цркве у Јерусалиму; сем апостола, сви су били расејани по крајевима Јудеје и Самарије.
2
А побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим.
3
Савле је пак пустошио цркву, улазећи у куће одвлачио је људе и жене и предавао их у тамницу.
4
Расејани, међутим, пролажаху свуда и проповедаху реч Божју.
5
Тако Филип дође у главни град Самарије и проповедаше им Христа.
6
И народ је једнодушно пазио на Филипове речи, слушајући и гледајући чудне знаке које је чинио.
7
Јер из многих који су имали нечисте духове ови излажаху с великом виком; чак многи узети и хроми беху исцељени.
8
И наста велика радост у оном граду.
9
У том граду се одраније налазио један човек по имену Симон, који је врачао и доводио у чудо самарићански народ, говорећи за себе да је он нешто велико.
10
Овога слушаху сви, од малог до великог, говорећи: „Овај човек је сила Божја, за коју се каже да је велика.”
11
А слушали су га зато што их је дуже време задивљавао врачањем.
12
Кад пак повероваше Филипу, који је проповедао јеванђеље о царству Божјем и о имену Исуса Христа, крштаваху се људи и жене.
13
Чак и сам Симон поверова и би крштен, па оста уз Филипа; гледајући чудне знаке и велика чуда која су се догађала, беше ван себе.
14
Апостоли који су били у Јерусалиму, чувши да је Самарија примила реч Божју, послаше им Петра и Јована,
15
који сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа Светога.
16
Наиме, још ни на једног од њих не беше сишао, него су били само крштени у име Господа Исуса.
17
Тада ставише руке на њих, те примаху Духа Светога.
18
Кад пак Симон виде да се полагањем апостолских руку додељује Дух, донесе им новаца
19
говорећи: „Дајте и мени ту власт да прими Духа Светога свако на кога положим руке.”
20
На то му Петар рече: „Твој новац нека иде с тобом заједно у пропаст зато што си смислио да новцем стекнеш дар Божји.
21
Нема за тебе дела и удела у овој ствари јер твоје срце није право пред Богом.
22
Обрати се онда од ове своје злоће и помоли се Господу не би ли ти била опроштена помисао твога срца;
23
видим да си у горком отрову и у оковима неправде.”
24
Симон пак у одговору рече: „Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли.”
25
Они пак, пошто су посведочили и казали реч Господњу, вратише се у Јерусалим проповедајући јеванђеље многим самарићанским селима.
26
Анђео Господњи рече Филипу: „Устани и иди према југу, на пут који се спушта од Јерусалима у Газу; тај пут је пуст.”
27
Тако уста и оде. И, гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандаке, етиопске царице, који је био над свом њеном ризницом, а у Јерусалим је дошао да се помоли Богу,
28
враћао се кући седећи на својим колима и читајући пророка Исаију.
29
Утом Дух рече Филипу: „Приђи и држи се ових кола!”
30
Тада Филип притрча и чу како он чита пророка Исаију, те рече: „Да ли и разумеш то што читаш?”
31
Он пак рече: „А како бих могао да разумем ако ме ко не упути?” И позва Филипа да се попне и седне с њим.
32
А место из Писма које је читао беше ово: „Одведоше га као овцу на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара својих уста.
33
У његовом понижењу укиде се његов суд. Ко ће избројати његов нараштај? Јер се узима са земље његов живот.”
34
Тада ушкопљеник у одговору рече Филипу: „Молим те, о коме то говори пророк? О самом себи или о неком другом?”
35
На то Филип отвори своја уста и, почевши од овога места Писма, проповеди му јеванђеље о Исусу.
36
А кад су путујући дошли до неке воде, ушкопљеник рече: „Ево воде, шта ми смета да се крстим?”
37
Филип пак рече: „Ако верујеш од свег срца, може.” Он одговори и рече: „Верујем да је Исус Христос Син Божји.”
38
И заповеди да стану кола, те обојица сиђоше у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39
А кад изађоше из воде, Дух Господњи узе Филипа и ушкопљеник га више не виде. Путовао је даље својим путем радујући се.
40
А Филип се наше у Азоту, а затим пролазећи проповедаше јеванђеље свим градовима док не дође у Кесарију.
← Chapter 7
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 9 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28