bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Acts 16
Acts 16
Serbian CNZ
← Chapter 15
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 17 →
1
И тако је стигао у Дерву и Листру. И, гле, онде беше један ученик по имену Тимотеј, син Јудејке, која је веровала, и оца Грка.
2
Браћа у Листри и Иконији су за њега добро сведочила.
3
Павле је хтео да овај пође с њим; узе га и обреза због Јудејаца који су били у оним местима, јер су сви знали да му је отац био Грк.
4
А кад су пролазили градове, предаваху им уредбе, установљене од апостола и старешина у Јерусалиму, да их држе.
5
А цркве су се тако утврђивале у вери и број им је сваког дана бивао све већи.
6
Прођоше фригијску и галатијску земљу пошто им је Дух Свети забранио да проповедају реч у Азији.
7
А кад дођоше према Мисији, покушавали су да се упуте у Витинији, али им Дух Исусов не даде;
8
прођоше тако поред Мисије и сиђоше у Троаду.
9
И Павлу се јави утвара ноћу: један Македонац стаде пред њега молећи га и говорећи: „Пређи у Македонију и помози нам.”
10
А кад он виде ту утвару, затражисмо одмах да одемо у Македонију, наслућујући да нас је Бог позвао да им проповедамо јеванђеље.
11
Отпловисмо затим из Троаде и путовасмо право на Самотрак, идућег дана у Неапољ,
12
па оданде у Филипе, римску колонију, први град тог дела Македоније. У том граду провели смо неколико дана.
13
А у суботу изађосмо ван градских врата према реци, претпостављајући да се ту налази јудејска богомоља, па седосмо и говорисмо женама које су се окупиле.
14
И једна богобојазна жена по имену Лидија, продавачица порфире из града Тијатире, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на Павлове речи.
15
А кад би крштена она и њен дом, замоли нас говорећи: „Ако сматрате да ја верујем у Господа, уђите у мој дом и останите.” И приволи нас.
16
А кад смо једном ишли у богомољу, срете нас једна робиња, која је имала погађачки дух и која је гатајући доносила велики добитак својим господарима.
17
Ова је ишла за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Свевишњег Бога, који нам објављују спасоносни пут.”
18
Ово је она чинила много дана. И кад Павлу досади, он се окрену и рече духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!”; и изађе у тај час.
19
Кад пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине.
20
Пошто су их привели заповедницима, рекоше: „Ови људи, који су Јудејци, узбуњују наш град
21
и проповедају обичаје које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо.”
22
И подиже се народ против њих, а заповедници им раздреше хаљине и наредише да их шибају.
23
Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува.
24
Примивши такву заповест, овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе.
25
Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали.
26
Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови.
27
Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије мислећи да су сужњи побегли.
28
Али Павле повика сасвим гласно и рече: „Не чини себи никаква зла јер смо сви овде!”
29
На то он затражи светлост, улете и паде дрхтећи пред Павла и Силу,
30
изведе их напоље и рече: „Господо, шта треба да чиним да се спасем?”
31
Они пак рекоше: „Поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом!”
32
И проповедише реч Господњу њему и свима који су били у његовом дому.
33
И узевши их још у онај ноћни час, опра им ране од удараца, па одмах би крштен он и сви његови.
34
Тада их одведе горе у кућу, приреди им трпезу, ликујући са свим својим домом што је поверовао у Бога.
35
А кад освану дан, послаше заповедници судске службенике и рекоше: „Ослободи оне људе!”
36
Тамничар пак каза ове речи Павлу: „Заповедници су поручили да вас пустим.
37
Стога сад изађите и идите с миром.” Но Павле им рече: „Јавно, без претходне пресуде избише нас, римске грађане, бацише у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце. Не, него нека дођу сами и нека нас изведу.”
38
Судски службеници саопштише ове речи заповедницима. А они се уплашише чувши да су то римски грађани,
39
па дођоше, извинише се, изведоше их и молише да оду из града.
40
Изашавши тако из тамнице, дођоше у Лидијину кућу, видеше и утешише браћу, па одоше оданде.
← Chapter 15
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 17 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28