bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Acts 17
Acts 17
Serbian CNZ
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 18 →
1
Прошавши Амфипољ и Аполонију, дођоше у Солун, где је била јудејска синагога.
2
По свом обичају, Павле уђе к њима и у току три суботе проповедаше им из Писма,
3
дајући им на знање и излажући да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да је ово Месија – Исус, кога вам ја објављујем.
4
И неки од њих беху у то уверени, па присташе уз Павла и Силу, а исто тако и врло много богобојазних Грка и немало угледних жена.
5
Али Јудејци позавидеше, узеше неке зле, уличне људе, окупише гомилу и изазваше гужву у граду, па навалише на Јасонову кућу и тражаху да их изведу пре народ.
6
А кад их ту не нађоше, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске старешине вичући: „Ови што су сав свет узбунили, дошли су и овамо;
7
њих је Јасон прихватио. И сви ови раде против царских заповести говорећи да је цар један други, Исус.”
8
Узнемирише тако народ и градске старешине који су ово чули,
9
и тек кад су добили јемство од Јасона и осталих, ослободише их.
10
А браћа одмах, још у току ноћи, послаше Павла и Силу у Верију; дошавши тамо, они уђоше у јудејску синагогу.
11
Ови су били племенитији од оних у Солуну, па примише реч са сваком предусретљивошћу, истражујући свакодневно Писма да ли је тако.
12
И многи од њих повероваше, а од угледних грчких жена и људи не мало.
13
Али кад солунски Јудејци дознаше да је Павле и у Верији проповедао реч Божју, дођоше и онамо, покренуше и узбунише светину.
14
На то браћа одмах послаше Павла да иде у приморје, а Сила и Тимотеј осташе онде.
15
Пратиоци пак доведоше Павла до Атине, па примивши налог за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.
16
А кад их је Павле очекивао у Атини, узбуди се његов дух у њему посматрајући град који је био пун идола.
17
И расправљао је с Јудејцима у синагоги и свакодневно на тргу с богобојазним људима који су се ту нашли.
18
А неки од епикурејских и стоичких филозофа сретоше се с њим, па једни говораху: „Шта би хтео овај брбљивац да каже?” А други: „Изгледа да проповеда туђе богове”, јер је проповедао јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
19
Најзад га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: „Можемо ли да дознамо каква је то нова наука коју ти казујеш?
20
Пуниш нам уши нечим чудноватим; хоћемо, дакле, да знамо шта је то.”
21
А сви Атињани и странци међу њима имали су времена само за то да неку већу новост кажу или чују.
22
Тада Павле стаде насред Ареопага и рече: „Атињани, по свему видим да сте врло побожни.
23
Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, нашао сам и један жртвеник на којем је било написано: ‘Непознатом Богу.’ Што ви, дакле, не познајући поштујете, то вам ја објављујем.
24
Бог који је створио свет и све што је у њему, као господар неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима,
25
нити прима службе од људских руку, као да има потребу за чим, пошто сам даје свима живот, и дах и све.
26
Он је, такође, учинио да сав људски род потиче од једног човека и да се настани по свој земљи, поставио је одређена времена и границе њиховог настањивања,
27
да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас.
28
Јер у њему живимо, и мичемо се, и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: ‘И ми смо његов род.’
29
И пошто смо род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као злато, или сребро, или камен, као творевина људске уметности и замисли.
30
Не гледајући, дакле, на времена незнања, Бог сада налаже људима да се сви свуда покају
31
јер је он поставио дан у који ће по правди судити целом свету преко Човека кога је одредио, пруживши свима поуздање тиме што га је васкрсао из мртвих.”
32
А кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: „Чућемо те други пут о томе.”
33
Тако Павле оде од њих.
34
Ипак, неки људи присташе уз њега и повероваше, међу којима беше и Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други с њима.
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 18 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28