bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Acts 19
Acts 19
Serbian CNZ
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 20 →
1
А кад је Аполос био у Коринту, Павле, прошавши горње области, дође у Ефес и ту нађе неке ученике.
2
Њима рече: „Јесте ли примили Духа Светога кад сте поверовали?” Одговорише му: „Нисмо ни чули да постоји Дух Свети.”
3
Рече им још: „У име чега сте крштени?” А они рекоше: „У име Јовановог крштења.”
4
На то Павле рече: „Јован је крстио покајничким крштењем говорећи народу да поверује у онога који за њим долази, то јест у Исуса.”
5
Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6
И кад је Павле положио руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, па говораху језицима и пророковаху.
7
А беше их у свему око двеста људи.
8
Тада уђе у синагогу и ту је иступао слободно три месеца говорећи о царству Божјем и трудећи се да их убеди.
9
Како се пак неки показаше окорели и непокорни, ружећи науку пред свима, он одступи од њих, одвоји ученике и свакодневно проповедаше у школи [неког] Тирана.
10
Ово је трајало две године, тако да су реч Господњу чули сви који су живели у Азији, Јудејци и Грци.
11
А Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда,
12
тако да су и убрусе за зној и појасеве с његовог тела носили на болеснике, и болести су их остављале, и зли дуси су излазили из њих.
13
А неки од Јудејаца, који су скитали и заклињали духове, почеше призивати име Господа Исуса на оне који су имали зле духове, говорећи им: „Заклињем вас Исусом, кога Павле проповеда.”
14
Седам синова једног Јудејца Скеве, првосвештеника, чинило је ово.
15
Али зли дух им у одговору рече: „Исуса познајем и Павла знам, али ко сте ви?”
16
И човек у ком је био зао дух скочи на њих, надвлада их све и показа им своју надмоћ, тако да су голи и израњављени побегли из оне куће.
17
То дознаше сви Јудејци и Грци који су боравили у Ефесу и уђе страх у све њих, те се величало име Господа Исуса.
18
А многи од оних који су били поверовали долажаху и исповедајући се казиваху своја дела.
19
Од оних пак који су се бавили врачањем, приличан број донесе своје књиге на гомилу, па их спалише пред свима; прорачунаше њихову вредност и нађоше да вреде педесет хиљада сребрника.
20
Тако је реч Господња снажно расла и показала своју моћ.
21
После ових збивања науми Павле у духу да прође Македонију и Ахају и да се упути у Јерусалим рекавши: „Пошто будем тамо, морам и Рим видети.”
22
Стога посла у Македонију двојицу својих помоћника Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији.
23
У оно време пак наста немала узбуна због науке Господње.
24
Јер неки човек по имену Димитрије, ковач сребра, који је израђивао сребрне храмове Артемидине и занатлијама пружио немалу зараду,
25
сакупи их и раднике који су се овим бавили, па рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овога посла,
26
а посматрате и слушате да је овај Павле не само у Ефесу него скоро по цњлој Азији убедио и одвратио многи народ говорећи да богови рукама направљени нису богови.
27
Али не постоји само опасност да изгуби углед овај наш занат него и храм велике богиње Артемиде неће се сматрати ни за шта, па ће се и штета нанети величанству богиње, коју поштује сва Азија и цео свет.”
28
А кад су чули ово, испуњени гневом викаху говорећи: „Велика је Артемида Ефеска.”
29
И би пометња у граду, па навалише једнодушно у позориште и одвукоше Македонце Гаја и Аристраха, Павлове сапутнике.
30
Кад је пак Павле хтео да уђе у народ, ученици му не дадоше.
31
А неки од азијских поглавара, који су му били пријатељи, послаше к њему и саветоваху га да се не појави у позоришту.
32
Једни су викали једно, а други друго, јер је скуп био смућен и већина није знала ради чега су се искупили.
33
У то подстакоше из народа Александра, кога су Јудејци гурали напред. Александар пак махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34
Али кад дознаше да је он Јудејац, повикаше сви углас и викаху око два сата: „Велика је Артемида Ефеска!”
35
Најзад, градски писар утиша народ и рече: „Ефесци, који то човек не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао с неба?
36
Пошто је то неоспорно, ви треба да будете мирни и да ништа нагло не чините.
37
Доведосте ове људе који нису покрали храм, нити хуле на нашу богињу.
38
Стога, ако Димитрије и мајстори који су с њим имају тужбу против неког, има дана кад се суди, и намесници су ту; нека туже један другога.
39
Ако ли нешто више тражите, решиће се у законској скупштини.
40
Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну пошто нема никаквог разлога којим бисмо могли да се оправдамо за ову буну.” Рекавши ово, распусти скуп.
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28